Izvor: B92, 03.Sep.2014, 17:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako Rusija zavrne slavinu...
Ako Rusija prekine isporuke gasa na tri meseca, nestašica će se prvo osetiti u Finskoj, Poljskoj i Turskoj, a ostale evropske zemlje izdržaće oko 3 i 9 meseci.
Balkanske zemlje, Grčka, Nemačka, Austrija, Švajcarska i Estonija posledice zaustavljanja isporuka osetile bi u slučaju šestomesečnog ruskog embarga, pokazao je izveštaj nemačkog Instituta za ekonomiju energije, a preneo Euraktiv Srbija.
Institut u Kelnu analizirao je posledice eventualnog prekida dotoka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ruskog gasa u periodu između 1. novembra 2014. i 31. oktobra 2015.
Najgore bi u slučaju ruskog embarga na gas bilo Finskoj, koja nema skladišta i jedini izvor gasa joj je Rusija. Već u prvom mesecu embarga Finskoj bi nedostajalo 10 odsto gasa a ako bi prekid potrajao tri meseca, više od 50 odsto.
Međutim, ako slavine ostanu zatvorene tokom devet meseci, Nemačka, Italija i Francuska biće ozbiljno pogođene. Problema bi bilo i u Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj, kao i u zemljama koje bi pogodio i tromesečni prekid.
Najbolje bi u slučaju devetomesečnog prekida isporuke prošle zemlje koje imaju svoje rezerve gasa, poput Danske, Norveške, Holandije, Rumunije i Velike Britanije. Bezbedne bi bile i zemlje koje uvoze gas od suseda ili imaju terminale za tečni prirodni gas (LNG) - Belgija, Bugarska, Irska, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Portugalija, Španija i Švedska.
Međutim, ukoliko zima bude izuzetno hladna, a prekid dotoka ruskog gasa potraje šest meseci, nestašice gasa osetiće gotovo cela Evropa, uključujući Britaniju, Irsku, Belgiju, Rumuniju i Bugarsku.
Ni Rusija neće proći dobro jer bi svaki mesec prekida isporuka značio gubitak 4-4,5 milijardi evra prihoda, što je 3,5 odsto Gaspromovog godišnjeg prihoda.
U 2013. godini Rusija je izvezla 160 milijardi kubnih metara gasa Evropi (uključujući Tursku a isključujući Belorusiju i Ukrajinu) pokrivši tako više od 30 odsto godišnje evropske tražnje gasa.
Zavisnost od ruskog gasa razlikuje se od zemlje do zemlje i dok je Holandija veliki proizvođač, mnoge istočnoevropske zemlje znatan deo tražnje pokrivaju uvozom iz Rusije - Mađarska 90 odsto, Poljska 60 odsto a Nemačka oko trećinu tražnje.
Kako je preneo Euraktiv Srbija, u analizi se navodi da bi potrebe za gasom, u slučaju prekida ruskih isporuka, mogle da se zadovolje iz rezervi ili uvozom LNG.
Skladišta gasa brojnih evropski zemalja su zahvaljujući blagoj zimi 2013-14. u avgustu 2014. bila gotovo napunjena.
Foto:Yogesh Mhatre/Flickr
