Izvor: Politika, 04.Mar.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akcize na struju na „niskom naponu”
Većina zemalja u našem regionu, poput EU, uvelo je tu trošarinu na utrošene kilovat-sate električne energije, ali ih ne primenjuje
Aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom, odnosno Pismom o namerama, naša vlada je obećala da će uz redovno poskupljenje struje, prvi put uvesti i akcize na kilovat-sate, kako bi se, kako stoji u obrazloženju ove odluke, smanjila potrošnja električne energije. I to već od aprila 2015.
Prema onome što je u Memorandumu ekonomske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << politike, Srbija zapisala MMF-u, cena struje bi od 1. aprila 2015. godine trebalo da bude uvećana za 15 odsto. Dodatno prilagođavanja će slediti i u aprilu 2016. po potrebi, nakon procesa restrukturiranja i finansijske konsolidacije EPS-a, decidirano stoji u dokumentu koji je dostavljen MMF-a.
U ovo poskupljenje od 15 odsto, trebalo bi da bude uračunata i akciza na kilovat-sate, dok je drugi deo, poskupljenje struje, budući da se cena nije menjala od avgusta 2013. godine kada je struja poskupela za 10,9 odsto za domaćinstva, tako da je cena struja kod nas najniža u Evropi.
Upućeni kažu da od uvođenja akciza za sada neće biti ništa i da će samo struja morati da poskupi. Koliko? Za sada niko ne izlazi sa procenama. Prave se razne računice.
Trenutna prosečna cena kilovat-sata za domaćinstva, bez PDV, iznosi 6,148, a za industriju 5,854 dinara. Akcize na struju imaju zemlje zapadne Evrope, jer je ovaj vid opterećenja cene električne energije predviđen evropskim standardima. Istovremeno, zemlje regiona, iako imaju predviđenu akcizu na struju, primenjuju nultu stopu. To praktično znači, da ovog nameta nema.
Da li će se Srbija solidarisati s regionom ili će uvesti akcize na struju saznaće se uskoro. Verovatno krajem grejne sezone. Ako se i dobije zeleno svetlo za poskupljenje, javnost po zakonu o tome mora da bude obaveštena 15 dana ranije.
Izvesno je, kako „Politika” saznaje, da EPS proteklih dana nije slao nikakav zahtev Agenciji za energetiku za korekciju cena, niti je AERS davao bilo kakvo mišljenje o tome. Računica pokazuje da bi samo poskupljenje struje, ako se uzmu u obzir realni troškovi proizvodnje EPS-a, plus troškovi za vraćanje kredita, odsumporavanje, smanjenje emisije štetnih gasova, i eventualno da EPS i nešto zaradi, moglo da bude i veće od 15 odsto!
Ukoliko bi se, s druge strane, poskupljenje obračunavalo samo na osnovu tržišne cene koja poslednjih meseci pada, onda bi to poskupljenje bilo nešto manje od nagoveštenih 15 procenata.
Prosečan račun u slučaju korekcije cene za ovoliki procenat biće veći za oko 500 dinara, što i ne bi bilo tako strašno, da u međuvremenu nije došlo do smanjenja plata i penzija. Ne sme se gubiti iz vida ni činjenica da je gas za grejanje poslednjih meseci poskupljivao pet do šest puta, a da se kubik od pre dva dana prodaje po novoj ceni kod „Srbijagasa” za 52,4, a svih drugih distributera 53,2 dinara.
Na konstataciju da je zanimljivo da Srbija, koja ima socijalnu cenu struje, uvodi akcize koje se mahom uvode na luksuznu robu, Srboljub Antić, bivši predstavnik naše zemlje u MMF-u, kaže, „da je izgleda struja postala luksuz u Srbiji”.
– Da li naša vlada mora da preuzme baš sve što joj nalaže MMF pa i akcize na struju? Ovaj namet imaju neke zemlje Evrope, ali ako već hoće da se pomogne EPS-u, onda treba povećati cenu struje, s tim da novac ide u dalja ulaganja EPS-a i sigurno snabdevanje, gradnju novih kapaciteta, a ne u državnu kasu kako bi pare trošili drugi, kaže Antić.
Slobodan Ružić, bivši savetnik ministra energetike, kaže, da nije čuo da neko uvodi akcize na struju pogotovo kada je cena struje socijalna kategorija, kao što je slučaj u Srbiji.
– Otkud s druge strana da se vlada i MMF mešaju u cenu struju, kad ministri stalno ponavljaju da oni s tim nemaju ništa, već da cenu kilovat-sata određuje nezavisna Agencija, pita Ružić.
I dok iz raznoraznih udruženja i asocijacija za zaštitu potrošača apeluju na vladu da ne podiže cenu struje, jer je budžet građana već istanjen, iz NBS poručuju da su korekciju cene struje već uključili u svoje projekcije. Računa se da će poskupljenje od 15 odsto imati direktan uticaj na poskupljenje ostalih proizvoda u proseku za 1,08 odsto.
-----------------------------------------------------------
Moguće nove akcize na gorivo
Najave, da bi vlada mogla ponovo da poveća i akcize na gorivo, iako toga nema u Memorandumu s MMF-om, u Udruženju naftnih kompanija Srbije kažu, da će to biti loše i po njih i po potrošače.
Akcize u ceni goriva već prelaze 55 i 60 odsto, po čemu je naša zemlja u samom vrhu po ovim državnim zahvatanjima.
– Nije dobro da se povećanje akciza posmatra nezavisno od svih drugih troškova koje kompanije imaju, a koje se odražavaju na maloprodajnu cenu. Od kraja prošle i početka ove godine već je došlo do novih nameta što zbog akciza na tečni naftni gas, što zbog obaveznih robnih rezervi. Predstoji još uvođenje nameta za mešanje biodizela u gorivu, naknada za markiranje, što već dovoljno opterećuje cenu litra goriva.
Sve ove namete većina zemalja regiona i EU nema, tako da država mora sveobuhvatno da posmatra novo povećanje akciza, jer promet može toliko da padne da joj se sve vrati kao bumerang kroz manji priliv para u budžet, zaključuje Tomislav Mićović, sekretar Udruženja.
J. Petrović-Stojanović
objavljeno: 04.03.2015.
