Izvor: Politika, 14.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aerodrom „Nikola Tesla” izlazi iz magle
Dobijen sertifikat Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije za rad u uslovima smanjene vidljivosti, kaže generalni direktor Bojan Krišto
Aerodrom „Nikola Tesla” dobio je sertifikat od Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije da je ispunio sve neophodne uslove za rad u uslovima smanjene vidljivosti, kategorije 3 B, izjavio je za naš list direktor Aerodroma Bojan Krišto. Prevedeno na jezik razumljiv putnicima, to znači da će avioni moći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da sleću na aerodrom pri vidljivosti od 75 metara i da poleću pri vidljivosti od 150 metara. Već tokom zimske sezone, uz novu tehnologiju, za sletanje i poletanje po magli biće dovoljna vidljivost od 75 metara.
Sada se čeka objava ovog podatka u međunarodnim publikacijama, da bi avio-kompanije bile obaveštene o ovoj promeni koja će, kako ističe Krišto, stupiti na snagu oko 20. novembra ove godine.
Inače, protekle godine Aerodrom je zabeležio profit od 4,5 miliona evra, a generalni direktor očekuje da će ovogodišnji profit biti između 16 i 20 miliona evra.
Prema njegovim rečima, privatizacija Aerodroma je neophodna i u sva javna preduzeća bi trebalo da uđe privatni kapital. Koliki procenat će biti privatizovan zavisi od predloga privatizacionog savetnika i Vlade Srbije.
– U postupku privatizacije svih javnih preduzeća, pa tako i Aerodroma, treba napraviti granicu između profita za vlasnika i kvaliteta i cene usluge za građane – ukazuje naš sagovornik. – Poslednja procenjena vrednost Aerodroma „Nikola Tesla” iznosi oko 150 miliona evra. Očekujem da posle postupka privatizacije, zavisno od zakonskog okvira, cene kapitala i našeg angažovanja, vrednost Aerodroma „Nikola Tesla” bude između 600 miliona i jedne milijarde evra.
Kada će na Aerodrom „Nikola Tesla” sleteti loukost kompanije?
– Putnici za sada nemaju adekvatnu ponudu destinacija i jeftinih avionskih karata. Zato je liberalizacija neophodna. Liberalizacija mora da se dogodi pre stavljanja naših građana na belu šengen listu. Putnici sada godišnje potroše i do sto miliona evra više nego što je potrebno. Aerodrom priprema niz podsticajnih mera koje će omogućiti jeftinija putovanja našim građanima, koji zbog jevtinijih karata koriste usluge aerodroma u Budimpešti, Temišvaru i Zagrebu.
Krišto tvrdi da je po pružanju usluga svetskim avio-kompanijama beogradski aerodrom među prvih deset u Evropi. To redovno pokazuju interne ankete. On podseća da je od početka letnje sezone u hodnicima A i C ugrađeno 76 klima-uređaja, a istovremeno je obnovljeno i 26 toaleta za putnike. Ali ima prostora i za dodatna poboljšanja, naročito u sektorima usluga građanima, u kafeima, prodavnicama i fri-šopovima, što se očekuje već u narednoj godini.
– Terminal 2 na aerodromu projektovan je da godišnje primi pet miliona putnika – ističe Krišto. – Postojeći kapaciteti sasvim su dovoljni da se saobraćaj odvija bez zastoja u sledeće tri do četiri godine. U toku su pripreme i razmatranja za izgradnju novog terminala ili proširenje postojećih, kako bismo spremno dočekali 2011. godinu, kada se očekuje znatno veći obim avio-saobraćaja.
Aerodrom je nameravao da putnicima ponudi novu vrstu komfornijeg prevoza do grada, na sličan način kako to već rade taksi-udruženja. Međutim, ispostavilo se da ne postoji zakonski okvir za pružanje takve vrste usluge. U međuvremenu su preduzete mere kontrole, a podnose se i prijave protiv nesavesnih taksista. Kako bismo poboljšali informisanost putnika, putnicima je na srpskom i engleskom jeziku dostupan letak sa okvirnim cenama taksi-usluge, a u njemu je i broj telefona za žalbe na rad taksista – rekao je direktor beogradske vazdušne luke.
Dejan Spalović
[objavljeno: 15/10/2008]
.jpg)
