Izvor: Ekologija.rs, 28.Jan.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpske šume: Nikad gore za dva veka
Šume u Srbiji su samo prošle godine usled suše pretrpele štetu od oko tri miliona evra, izjavio je v.d. direktor Srbijašume Predrag Aleksić.
Aleksić kaže da je to javno preduzeće iz šuma Srbije izvuklo više od 100.000 kubika suvih stabala što je velika ekonomska, ali i ekološka šteta budući da osušena stabla predstavljaju izvor zaraze za druge zdrave biljke.
“To je velika ekonomska šteta nastala usled suša jer skupljanje pojedinačnih stabala na velikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Ekologija.rs << prostoru izaziva velike posledice, a troškovi da se oštećena stabla izvuku iz šuma su veći nego što to drvo vredi”, rekao je on novinarima nakon obilaska šumskog gazdinstva Boljevac na Rtnju.
Inače, najveću štetu od ledenog talasa pretrpela šumska gazdinstava “Južni Kučaj” u Despotovcu, “Severni Kučaj” u Kučevu, “Timočke šume” u Boljevcu, “Niš i Rasina” u Kruševcu.
Štete nastale od leda i snega u ovom kraju Srbije su ekološka katastrofa koja nije zabeležena u poslednja dva veka, naveo je direktor Srbijašuma.
Najveće suše koje su izazvale i velike posledice bile su 2012. godine kada je za krajem avgusta i početkom septembra došlo do sušenja mladih šuma, koje su bile zasađene na teškim i nepristupačnim terenima, i to u Ibarskoj dolini, nedaleko od manastira Žiča.
Aleksić podseća da su temperature u tom periodu godine bile više od 30 stepeni i tokom noći pa su se “biljke predale” i polovina njih se osušila.
Istakao je i da je Javno preduzeća Srbijašume pošumio većinu površina koje je trebalo, ali da problem ostaje na million hektara u privatnom vlasništvu.
Pošumljavanje površina u nadležnosti tog preduzeća podiže šumovitost za svega 1, 5 odsto, kaže Aleksić i dodaje da bi zato trebalo stimulisati privatne vlasnike da to učine na površinama koje su u njihovom vlasništvu.
Srbijašume su, kaže, prošle godine poklonile oko tri miliona sadnica, a to se činilo i prethodnih godina. Ipak, srpske šume su sve više ugrožene zbog klimatskih promena, aerozagađenja, i zračenja.
Više na B92
