Izvor: Ekologija.rs, 09.Sep.2014, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasan otpad na obalama reka
Inspekcija za zaštitu životne sredine od polovine jula kontroliše 85 preduzeća u restrukturiranju i stečaju, a za koja se zna da imaju veće količine opasnog industrijskog otpada. Samo u “Prvoj iskri” – više od 500 tona otrovnih hemikalija nalazi se na obali Save i Kolubare.
Srbija nema postrojenje za preradu i spaljivanje opasnog otpada i moraće da ga izveze i plati njegovo uništavanje. Rezultati inspekcije za zaštitu životne sredine biće predstavljeni krajem oktobra >> Pročitaj celu vest na sajtu Ekologija.rs << – kada bi trebalo da bude i napravljen plan izmeštanja i zbrinjavanja opasnog otpada.
Samo u postrojenjima “Prve iskre” u Bariču, koja ne rade dve decenije, ima više od 500 tona opasnog otpada. Burad i cisterne sa otrovnim hemikalijama nalaze se na samoj obali Save i Kolubare uzvodno od Makiša – odakle se Beograd snabdeva vodom. U vreme majskih poplava u poslednjem trenutku izbegnuta je katastrofa.
“U svakom slučaju posledice bi bile nesagledive da je opasan otpad došao u kontakt sa rekom, da je direktno bio izložen poplavama”, kaže Olivera Topalov, načelnik Odeljenja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.
Za zbrinjavanje tog otpada potrebno je više od milion evra.
Preduzeće “Prva iskra” ni u neko srećnije vreme nije imalo ta sredstva, a kamoli danas kada se nalazi u postupku restrukturiranja i privatizacije i kada ima 25 zaposlenih.
“Bez obzira na sve, u poslednjih pet godina uspeli smo da nešto prepakujemo, da nešto uradimo i dovedemo u nešto bolje stanje, ali sav otpad je ostao na istoj lokaciji”, podseća Jelena Sandžaković, vršilac dužnosti direktora Holding preduzeća “Prva iskra”.
U mnogim fabrikama nalazi se opasan otpad iz proizvodnje nastao pre više od 20 godina, iako je po zakonu skladištenje dozvoljeno do godinu dana.
“Sve ove firme su pod kontrolom inspekcije, ali najveći deo njih ima velike probleme što se tiče opasnog otpada, jer iako je inspekcija učinila sve što je u njenoj moći kroz zapisnike, rešenja, prijave – najveći deo firmi nije u stanju da reši pitanje svog istorijskog opasnog otpada”, napominje Željko Pantelić, načelnik u Republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine.
U Srbiji nema objekata za skladištenje, niti postrojenja za preradu ili spaljivanje opasnog otpada.
Više na RTS-u
