Izvor: GdeInvestirati.com, 17.Dec.2014, 10:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EPS hoće da gaji trsku kao zamenu za ugalj

BEOGRAD - Elektroprivreda je raspisala konkurs kojim želi i da ispita da li je u Srbiji moguće gajiti biljku koja bi u proizvodnji struje zamenila ugalj.

U EPS i dalje intenzivno rade na sanacijama posledica od poplava, ali ovih dana ozbiljno razmatraju i mogućnost da se bave agrarom. Pre tri dana, Elektroprivreda Srbije objavila je javnu nabavku kojom testira mogućnosti razmnožavanja miskantus giganteusa. >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << Namera je naći alternativu i konkurenciju uglju koji ćemo ove godine uvoziti i tako obezbediti dovoljno struje za zimu.

Razlog za ovakav potez EPS nalazi u činjenici da je za ovu hibridnu travu sve više zainteresovana Evropa, koja kao novi izvor bioenergije miskantus forsira u proteklih pet do deset godina.

- U Srbiji se za proizvodnju struje troši oko 30 miliona tona uglja godišnje. Iz ovog izvora mogao bi se obezbediti udeo od 10 odsto zamene za ugalj. Miskantus giganteus se u Evropi uglavnom koristi kao dodatak uglju, u odnosu 50:50 ili 1:1 - navode u EPS.

Biljka je u Evropu doneta iz Azije početkom tridesetih godina prošlog veka i otad se površine pod zasadom iz godine u godinu povećavaju. U Poljskoj je pod zasadima 4.000 hektara, u Velikoj Britaniji 10.000 hektara, a zasada ima i u Nemačkoj, odnedavno i u Turskoj.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Đorđe Glamočlija kaže da se miskantus pre svega koristi za proizvodnju energije u termoelektranama.

- Biljka se kosi jednom godišnje, potom se briketira, sabija u snopove i meša sa ugljem ili ugljenom prašinom. Prinos je moguć već u prvoj godini. Lagano se povećava do četvrte godine, dok tokom narednih 15 godina prebacuje 20 tona po hektaru. Energetski prinos po hektaru veći je od vrbe i topole - kaže Glamočlija za “Blic”.

Do danas u Srbiji nisu rađena ozbiljnija istraživanja iz ove oblasti. Mogućnosti gajenja u domaćim uslovima praktično su nepoznate, a iskustva u EU ukazuju da se na velikim površinama može očekivati prosečan prinos od oko 10 tona po hektaru. Zbog specifičnog kvaliteta, slama miskantusa je podesna za briketiranje i peletiranje. Troškovi uspostavljanja zasada trenutno su visoki oko 500 evra po hektaru.

Miskantus giganteus

- potiče iz istočne Azije

- višegodišnja biljka sa stabljikom visine preko tri metra

- U Evropu donet tridesetih godina 20. veka

- slama podesna za briketiranje i peletiranje

- za gajenje potrebna standardna poljoprivedna mehanizacija

- raste u tropskim i suptropskim regionima do umereno toplih predela

Miskantusom protiv ambrozije

U EPS navode da zasadi miskantus giganteusa imaju i indirektnu korist. Gajenje ove biljke na devastiranim površinama značajno bi smanjilo rast trava iz roda Ambrozije koje su potencijalni izvor alergena.

Nastavak na GdeInvestirati.com...