Izvor: N1 televizija, 17.Jul.2018, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas: Nesposobnost koštala EPS 5,4 milijarde dinara
Za kupovinu struje dato je 40 milijardi dinara više nego u 2016. godini, jer domaća proizvodnja nije bila na predviđenom nivou, piše Danas. Neto dobit EPS-a, piše ovaj list, bila je 3,4 milijarde dinara u 2017, naspram 8,8 milijardi dobiti u 2016. Interesantno je da je poreska obaveza prošle godine bila je daleko manja nego pretprošle.
S obzirom na to da su objavljeni finansijski izveštaji za 2017, može se videti koliko je podbačaj u proizvodnji zaista i koštao. >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Na primer, JP Elektroprivreda Srbije je prošle godine imala više nego tri puta manju dobit iz poslovanja nego prethodne godine, navodi Danas.
Iako su prošle godine prihodi EPS-a bili za 30 milijardi dinara veći veći nego godinu dana ranije, rashodi su povećani čak za 52 milijarde, piše list, dodajući da iza toga stoji nabavka električne energije, jer EPS nije mogao da proizvede dovoljne količine struje.
Kako piše Danas, za troškove nabavke struje potrošeno je 96 milijardi, u odnosu na 56 milijardi dinara iz 2016.
Za 12 meseci prošle godine proizvedeno je 34.000 gigavat-časova, što je 7 odsto manje nego prethodne godine. Navodi se da su zbog loše hidrološke situacije hidroelektrane podbacile u odnosu na plan za 15 odsto, dok su termoelektrane podbacile za 8 odsto. Hidroelektrane su, kad se pogleda 2016. godina, podbacile za tri odsto.
U izveštaju se navodi da su ti rezultati proizvodnje posledica problema sa klizištima u zoni otkopavanja na POlju D u Kolubari, kao i da je deo blokova TENT-aradio na tehničkom minimumu, a deo potiskivan u hladnu rezervu zbog nedostatka uglja.
Konsolidovani bilans celog EPS-a je ipak pokazao veću dobit u 2017. nego u 2016. godini, kako piše Danas - delom zahvaljujući dobiti EPS distribucije, koja je nešto više od dve milijarde dinara u odnosu na gubitak iz prethodne godine, ali i zbog daleko manjih poreskih obaveza.
Ukupan rezultat, pre poreza, u prošloj godini je iznosio 8,2 milijarde dinara, piše Danas i dodaje da je on za 4,3 milijarde bio slabiji nego prethodne, 2016 godine.
Međutim, dok je poreska obaveza u 2016. godini iznosila 6,8 milijardi dinara, u prošloj godini je ona bila svega 1,8 milijardi dinara, pa je na kraju ispalo da je neto dobit u 2017. godini od 6,4 milijarde bila veća nego u 2016.
Profesor Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta prošle godine je ukazivao na propuste u upravljanju EPS-om, kao i na zastoj u kopanju uglja. Vlast je, s druge strane, za slabiju proizvodnju isključivo krivila nevreme.
Arsić komentariše za Danas da na neto rezultat utiču pozitivne kursne razlike, posebno zbog kredita u dolarima zbog čega je zabeležen kapitalni dobitak. Profesor ističe da je to samo privremeno i da ta dobit može da se istopi, jer dolar ove godine jača.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže za Danas da poslovni rezultati EPS-a osciliraju iz godine u godinu i idu od visokih profita do gubitaka. Navodi da, na osnovu nekih ranijih analiza, EPS za proizvodnju jednog kilovat-časa koristi dva puta više ljudi nego uporediva češka elektroprivreda. "Sve analize pokazuju neracionalno poslovanje, preveliki broj zaposlenih, gubitke na mreži i još uz to najnižu cenu struje u Evropi", zaključuje Savić.
