Izvor: Večernje novosti, 18.Dec.2016, 20:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sanjao rusku, a oženio se rumunskom princezom

Kako su političke okolnosti uticale na ženidbu prvog jugoslovenskog kralja. Rumunski dvor je hteo kralja Aleksandra za zeta zbog podele Banata sa Kraljevinom SHS KADA je Aleksandar Karađorđević, drugorođeni sin kralja Petra, marta 1909. preuzeo mesto prestolonaslednika od starijeg brata Đorđa, imao je dvadeset godina. I sasvim je bilo normalno, što je u godinama koje su sledile, u žiži interesovanja srpske javnosti bila njegova ženidba. U monarhijama, u to >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << doba, u izboru buduće kraljice više se vodilo računa o interesu zemlje i prestižu dinastije od ljubavnih želja vladara. Prestoničke novine pominjale su mnogobrojne evropske princeze. Gotovo svaki Aleksandrov odlazak iz zemlje povezivan je sa eventualnom ženidbom. Ovakvo interesovanje proizlazilo je i iz činjenice da Srbi nisu baš imali sreće sa kraljicama. Kralj Milan Obrenović se razveo od Natalije, a njegov naslednik je izabrao, u narodu neomiljenu, Dragu Mašin. Novi kralj Petar Karađorđević je na presto stupio kao udovac. Uzgred, Karađorđevići nisu imali neke rodbinske veze sa evropskim dinastijama. Neke dalje rodbinske veze, ženidbom kneza Arsena bogatom kneginjom Demidov, kao i udajom ćerke kralja Petra Jelene za velikog kneza Ivana Konstantinoviča, uspostavljene su sa ruskom dinastijom Romanov. MLADOM prestolonasledniku, koji je jedan dobar komad svog dečaštva proveo na školovanju u Rusiji, javila se ideja da bi izabranicu svog srca mogao da pronađe između četiri ćerke ruskog cara Nikolaja II - Olge, Tatjane, Marije i Anastasije. Tu ideju podgrejavale su i njegove rođene tetke, ćerke kralja Nikole Petrovića, Milica i Anastasija - Stana. Milica je bila udata za velikog kneza Petra Nikolajeviča Romanova, a Stana za kneza Georgija Maksimilijanoviča Romanova i imala titulu imperatorskog visočanstva. Obe su bile vrlo bliske sa carskim bračnim parom i vrlo uticajne na dvorske prilike u Petrogradu. Međutim, dva balkanska i početak svetskog rata, potom izbijanje boljševičke revolucije i pogubljenje gotovo cele porodice Romanov, osujetili su ove velike planove budućeg jugoslovenskog kralja. Posle Velikog rata menjaju se politička i geografska slika Evrope. Mnogo je manje monarhija i naglo raste ugled srpske dinastije, koja je tada stajala na čelu jedne ozbiljne evropske države. Za mnoge preostale evropske dvorove srpski prestolonaslednik bio je dobra prilika. KRALj Aleksandar, okoreli vojnik ogrubeo u ratovima, kao da nije pomišljao na ženidbu. Pojedini hroničari tog vremena su tvrdili da je bio nespretan, da nije umeo sa ženama, da nije znao kako da se ponaša u njihovom prisustvu. Istorijski tragovi, međutim, govore da je u to vreme bio strastveno zaljubljen u lekarku iz Bretanje Šarlot Kotijar, sa kojom je imao i vanbračnu ćerku Jelenu. U svakom slučaju, ukoliko on nije umeo sa ženama, umele su žene sa njim. U decembru 1918. rumunski kralj Ferdinand donosi odluku da odlikuje regenta Aleksandra. U pozadini ove, na prvi pogled iznenađujuće odluke bila su dva razloga. Želja rumunskog kralja da udomi jednu od svojih kćerki i da omekša razgraničenje Banata, koji su zaposele srpske trupe. Neposredno po odlikovanju Aleksandra, srpski poslanik Boško Čolak Antić pozvan je na jedan dvorski prijem u Bukureštu. Ferdinad mu je odmah prišao i bez okolišenja rekao da bi njegova najveća želja bila da se srpski prestolonaslednik oženi jednom od njegovih kćeri i da bi bio najsrećniji kada bi mu on bio zet.Kralj Aleksandar i kralj Ferdinand Tome se pridružila i kraljica koja je insistirala da Čolak Antić odmah otputije u Beograd i da prenese ovu ponudu. Ali u prestonici nove kraljevine, ni vlada ni kralj nisu pridavali ovoj informaciji preveliki značaj. Rumunski dvor je bio uporan. Poslali su vladi u Beogradu fotografiju svoje starije kćerke Jelisavete, koja je tada važila za jednu od najlepših princeza. Iz Beograda je, gle čuda, stigla poruka da se pošalje fotografija mlađe kćerke Marije. Ovo je u Bukureštu primljeno sa velikim zadovoljstvom. Izražena je i želja da i oni dobiju fotografiju princa Aleksandra. RUMUNSKA kraljica se 19. aprila 1919. obrela u Zemunu i bukvalno iznudila susret sa regentom Aleksandrom. Bila je veoma zadovoljna dočekom, ali ne i rezervisanošću sagovornika, jer joj nije uručio traženu fotografiju da bi je pokazala svojoj kćerki. Tek 6. maja toj želji je udovoljeno, kada su poslate fotografije srpskog prestolonaslednika. Na rumunskom dvoru su bili oduševljeni i pozvali su Aleksandra da poseti Bukurešt. Sva rumunska štampa već je otvoreno pisala o budućoj veridbi rumunske princeze sa jugoslovenskim prestolonaslednikom.MIRAZ KRALjICE MARIJE DINASTIČKI interesi obeju kraljevskih kuća obezbeđeni su posebnim bračnim ugovorom koji su, po ovlašćenju kralja Aleksandra i kralja Ferdinanda, sačinili i potpisali njihovi ministri dvora. Ugovor na prvom mestu precizira miraz i lične prihode princeze Marije, darove i poklone, dugovanja i druge finansijske obaveze. Po ovom ugovoru kralj Rumunije daje svojoj kćerki miraz u iznosu od pet miliona leja, koji su osigurani u 250 akcija Nacionalne banke, 500 akcija jedne fabrike tekstila, 6.000 akcija fabrike papira. Osim toga, Nacionalna banka Rumunije kao izraz odanosti prema dinastiji daje princezi Mariji hartije od vrednosti od milion leja. Miraz je stavljen na raspolaganje kralju Aleksandru i princezi Mariji i, u slučaju zahteva, biće prebačen u Beograd ili u neku drugu banku. Ali na Balkanu ništa nije ni tako jednostavno, pa čak kad je u pitanju zbližavanje dveju dinastija. Tih dana saveznici donose odluku da najveći komad Banata pripadne Kraljevini SHS. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo u Rumuniji. Na dvoru su izbegavali svaki razgovor o započetim kontaktima za uspostavljanje rođačkih dinastičkih veza. Poslanik iz Bukurešta javlja da o najavljenoj veridbi nema ni govora. Čak se i preti: - Bajoneti će odrediti granicu, kad se ne može mirom - govorio je načelnik rumunskog Generalštaba general Prosen. Održani su i mitinzi protiv Srbije i kraljevine SHS u Bukureštu i nekim drugim gradovima. Sve je izgledalo da od tog posla neće biti ništa. Mnogo vode će proteći Dunavom dok se strasti nisu smirile. U međuvremenu, starija rumunska princeza Jelisaveta već je bila udata za grčkog kralja Đorđa, a mlađu Mariju uporno je prosio bugarski kralj Boris. U januaru 1921. u Bukurešt je doputovao predsednik bugarske vlade Stambolijski da izmoli ruku mlađe princeze. Vratio se neobavljena posla, a razlog je bila Marijina averzija prema Bugarima. A dvor u Bukureštu je ponovo počeo da se okreće ka Beogradu... U MAJU 1921. Aleksandar boravi u Parizu. Gotovo sva evropska štampa piše da je on došao zbog veridbe sa nekom od francuskih ili engleskih princeza. Najčešće se pominjalo ime princeze Sofije Giza, ćerke vojvode od Vandeje i nećakinje kralja Belgije. Najavljena poseta budućeg kralja Londonu opet je podstakla nagađanja da je u pitanju njegova ženidba sa engleskom princezom. Naravno, ni beogradske novine nisu ravnodušne. Piše se opširno o svim kandidatkinjama. Tvrdilo se da francuske i engleske princeze za jednog pravoslavnog vladara nisu bile bogzna kako prihvatljive. Kakvu bi korist imala država od francuske princeze u republikanskoj Francuskoj, ili neke daljne rođake engleskog kralja. Uz to, jedna je bila katolikinja, a druga protestantkinja. Izgleda da je tako mislio i Aleksandar. Obrni - okreni, sve se vraćalo na ponude rumunske dinastije, jer je ona imala bliske rodbinske veze sa engleskim kraljem. Upornost kraljice Marije da udomi svoju ćerku imenjakinju za jugoslovenskog kralja urodiće plodom. Ona uspeva da se u Parizu sretne sa Aleksandrom i on prihvata njenu ponudu da poseti Bukurešt, ali uz jedan uslov, da zbog žalosti za ocem Petrom Oslobodiocem želi da izbegne svečani doček. Toliko očekivan dolazak kralja Aleksandra u rumunsku prestonicu bio je 8. januara 1922. godine, kada se prepustio svojim domaćinima, koji su mu priredili srdačan doček. KRALj Ferdinand je u svojoj zdravici podsetio da su Srbi i Rumuni u borbi uvek bili zajedno i da će saradnju nastaviti kao dobri susedi, prijatelji i saveznici. Kralj Aleksandar se odmah izjasnio zašto je zapravo došao u Bukurešt: - Moja sreća, ulazeći u krug porodice vašeg veličanstva, biće u isto vreme, nadam se, i sreća vaše mnogovoljene kćeri. Tih nekoliko dana naš kralj je iskoristio za upoznavanje sa svojom izabranicom. Princeza Marija, koju su inače zvali Minjon, i Aleksandar vodili su duge intimne razgovore. Po povratku sa jedne šetnje Minjon je sva radosna utrčala i rekla majci: - Mama, mi smo se dogovorili! Aleksandar i Marija venčali su se 8. juna 1922. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Venčanje je obavio patrijarh srpski Dimitrije. Kum je bio engleski kralj Đorđe, koji za ovaj čin poslao specijalnog izaslanika, svog sin Alberta, vojvodu od Jorka. Venčani list kraljevskog para

Nastavak na Večernje novosti...