Izvor: Politika, 21.Feb.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlikovan Hrvat koji je spasao srpsko crkveno blago
Ivana Hitija, nekadašnjeg pomoćnika zapovednika operativne zone Bjelovar Hrvatske Vojske, odlikovao patrijarh Irinej
Prošlo je nešto više od 20 godina od tog hladnog januara 1992. godine. Profesor Ivan Hiti iz Varaždina, tada na dužnosti pomoćnika zapovednika operativne zone Bjelovar, ušao je u Pakrac i video oštećenu srpsku crkvu i Vladičanski dvor. Knjižno i umetničko blago Srpske pravoslavne crkve (SPC) ležalo je razbacano u dvorištu. Sneg je padao na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stare knjige i slike, već posute kamenjem, ciglama i prašinom.
– I crkva je bila minirana. Ali kada sam pogledao prekrasne knjige i umetničke slike okolo i u crkvi, zaboravio sam na opasnost i ušao unutra – kaže Ivan Hiti (66), sećajući se tog događaja.
Prvi put govori o operaciji spasavanja crkvenog blaga SPC iz Pakraca, kojom je lično komandovao, zbog čega je kasnije u svom Varaždinu doživeo golgotu: narednih 16 godina, sve do penzije, nigde nije mogao da se zaposli, iako je Hrvatska, zapravo, trebalo da se ponosi sa njim. Njegov podvig ipak nije ostao neprimećen: prekjuče mu je patrijarh Irinej uručio orden Svetog cara Konstantina u beogradskoj Patrijaršiji.
Hiti je došao u Beograd, primio jedno od najviših odlikovanja Srpske pravoslavne crkve, a potom se vratio u Varaždin. Profesor gimnazije i strukovnih škola, bio je i državni službenik u gradu za prosvetu i kulturu kada je izbio rat.
– Taj nesrećni rat ja zovem „građanski”, iako ga ovde zovu „domovinski”. Mene su mobilisali i postavili na dužnost pomoćnikaoperativne zone koja je pokrivala teritoriju od Virovitice, Pakraca, Daruvara, Bjelovara…Svega 45 dana sam bio u tom ratu, jer su me oterali – priča Hiti.
Pre odlaska u vojsku, smatrao je da svaka jedinica pod njegovom komandom mora da ima izvode iz Ženevske konvencije.
– Ni sa jedne strane, ni hrvatske ni srpske, nije se vodilo računa o tim ženevskim propisima. Kada sam video ta razbacana umetnička dela, setio sam se čuvene Keltske katedrale u Nemačkoj, koja je za vreme Drugog svetskog rata bila praktično neoštećena, iako je Keln bio gotovo razoren savezničkim bombardovanjem – kaže naš sagovornik.
Odmah je naterao svoje bivše učenike iz Varaždinske brigade da mu se zakunu da se ništa neće desiti sa crkvenim blagom, dok on ne reši šta da učini sa dragocenostima – istorijskim crkvenim spisima i slikama.
– Vratio sam se u Bjelovar i podneo izveštaj svom zapovedniku operativne zone pukovniku Jerzečiću. On je ustao od stola i rekao mi da ima prečih poslova i briga od spasavanja blaga SPC. Pričao je da ima ranjenika, izbeglica i zarobljenika. Ja sam mu rekaoda uz sve to – treba spasavati i umetničko blago SPC, jer ono pripada celom svetu. Pukovnik mi više nije rekao ni reči. Telefonom sam pozvao Sveučilišnu biblioteku u Zagrebu i objasnio im problem. Prihvatili su moje argumente i dvoje ljudi je odmah stiglo u Bjelovar. Zajedno smo pošli za Pakrac. Nismo imali vozilo za transport, pa sam angažovao vojne i civilne kamione. Moji momci iz brigade su skupljali spise po ulici i dvorištima i utovarivali u kamione – priča profesor o operaciji koja je trajala nekoliko dana.
Nekoliko kamiona prevezlojedragocenosti SPC u Univerzitetsku biblioteku u Zagrebu. Posle nedelju dana, Hiti je pozvao tadašnjeg direktora biblioteke,kako bi dobio pismenu potvrdu da se blago nalazi tamo.
– I danas posedujem taj dokument. Fotokopiju tog dokumenta sam poslao i patrijarhu Pavlu poštom, ali nikada nisam saznao da li je on to pismo dobio – govori Ivan Hiti o događajima koji su potom usledili.
Odmah je isteran iz hrvatske vojke, proglašen za izdajnika.
– Rečeno mi je da takvu osobu koja radije spasava umetničke knjige i kulturna dobra, umesto dase uhvati puške, oni ne trebaju. Ja sam im rekao da se u ratune bori samo oružjem, već i puškom, perom, dobrim delima. Vratio sam se u Varaždin, na radno mesto šefa za prosvetu, kulturu, sport i tehničku kulturu grada. Ali, gradonačelnik i ostali u tadašnjem izvršnom veću grada sumi rekli: „Profesore, takva budalanam ne treba ovde” – bez trunke gorčine priča skromni profesor.
Prehranjivao je porodicu radeći na građevini, orao je i kopao. Najviše ga je zabolelo, priznaje, što munjegova Hrvatskanije zahvalila za podvig koji je učinio. Zabolelo ga je i to što je čekao dve decenije da njegov ljudski gest iko primeti.
--------------------------------------------------------------------
Nisam spasao srpsko, već ljudsko blago
– Vidim da sam patrijarhu Irineju bio posebno drag, jer sam valjda jedini Hrvat koji je primio to odličje – kaže profesor Hiti.
Dok je to govorio, njegova supruga se rasplakala.
– Niko me nije pitao u Varaždinu imamo li šta jesti, da li sam gladan...Vređali su me igovorili: „Ti si spasavao srpsko blago.” Ja sam im govorio: „Nisam spasavao srpsko, već ljudsko i svetsko blago” – priča dobitnik priznanja SPC.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 21.02.2013.
Pogledaj vesti o: Dvor
.jpg)
