Izvor: RTS, 12.Sep.2017, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Živeti sa HIV-om" u okviru Nedelje ponosa
Slaba vidljivost i diskriminacija na više nivoa osoba obolelih od HIV-a, bili su povod da organizacija "Da se zna" organizuje konferenciju na kojoj su govorili predstavnici organizacija koje se bave osobama obolelim od HIV virusa.
Konferencija je organizovana u okviru Nedelje ponosa koja prethodi Paradi ponosa, a učeasnici su, između ostalog pomenuli da prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Jovanović Batut" u proseku 1.200 osoba u Srbiji ne zna da su zaražene HIV-om, a takođe i da se o HIV virusu, životu osoba sa HIV-om i načinima prenošenja jako malo zna i govori u Srbiji.
Konstatovano je da je cilj da se epidemija virusa u budućnosti zaustavi, a da se to jedino može postići ako se stalno govori o osobama koje žive sa HIV-om.
Kako je na konferenciji rekao Vladimir Antić, iz Unije organizacija osoba obolelih od HIV-a u Srbiji, koja je inače jedina zajednica takvih ljudi u celom regionu, HIV pozitivne osobe mnogo više su od brojki i statistike, a sramota je okrenuti leđa ovim ljudima iz pukog neznanja.
Dubravka Malohodžić iz organizacije "Žene plus" rekla je da u slučaju žena postoji dodatni nivo stigmatizacije, ali i da tim klinike "Narodni front" porađa žene sa HIV-om i da one mogu da rađaju zdravu decu ukoliko postoji adekvatno tretiranje oboljenja tokom života.
Đurica Stankov iz organizacije "AS", Centra za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om, naglasio je da što je grupa marginalizovanija to je i diskriminisanija.
Takođe je naglasio da proces osnaživanja ljudi koji boluju od HIV-a da javno govore o ovoj bolesti veoma važan ali ujedno i veoma težak jer često dolazi i do razočaranja.
Podatak koji govori da 60 odsto populacije Srbije ne bi pružilo ruku niti bi u kuću primilo osobu koja je obolela od HIV-a i AIDS-a, govori o nivou neznanja i neiformisanosti koje ove osobe ostavlja na samoj margini društva.
Osobe obolele od HIV-a se najčešće obraćaju nevladinim organizacijama za pomoć i razgovor jer se neretko događa da lekari i zdravstveno osoblje ne poštuju tajnost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta, rečeno je na skupu.
Inače, kao najproduktivniji metod rada sa obolelim osobama pokazao se razgovor sa vršnjačkim ili parnjačkim savetnikom, koji iako nije stručno lice najčešće je jedina osoba koja može da razume sa čime se druga osoba obolela od HIV-a suočava, rečeno je na skupu.
Diskusija je zaključena rečenicom da poljupci i zagrljaji ne prenose HIV, a ukoliko su oni potrebni zdravim osobama, osobama obolelim od HIV-a/AIDS-a su duplo potrebniji.
