Izvor: Politika, 05.Avg.2014, 12:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ziloti uče dečake da ratuju

Obuku maloletnika drži verska grupa koja nije upisana u Registru crkava i verskih zajednica. - Svaka nekontrolisana vojna obuka je sama po sebi bezbednosni rizik, kaže Momir Stojanović

Sedmogodišnjaci obučeni u maskirnu odeću uz molitve i patriotske pesme, učestvuju na šumskim liturgijama, uče da pucaju iz replike „kalašnjikova” i da poštuju neparlamentarnu monarhiju – tako izgleda kada ziloti organizuju letnji kamp. Petnaestoro uglavnom mlađih osnovaca učestvovalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je krajem jula u „Svetolazarevom pravoslavnom omladinskom kampu” (SPOK), koji drugu godinu zaredom „u bespuću Kučajskih planina”, kako navode na svom sajtu, organizuje „Srpska istinski pravoslavna crkva” (SIPC).

U poglavlju „Važna napomena” na naslovnoj strani sajta ovog kampa navodi se da on nema nikakve veze sa zvaničnom Srpskom pravoslavnom crkvom i da deluje po blagoslovu episkopa Akakija, poglavara SIPC. Reč je, ustvari, o zilotima, pravoslavnim fundamentalistima, kako ih još zovu, povezanim sa sličnim grupama u Grčkoj i Rusiji. Najpoznatiji su verovatno monasi iz svetogorskog manastira Esfigem, čiji je prepoznatljiv znak crna zastava sa natpisom „Pravoslavlje ili smrt”.

Zilotski kamp deci od sedam do 17 godina nudi najosnovnije vidove vojne obuke, stoji na njihovom sajtu, a vodi ga „stručni štab” sastavljen od duhovnika, oca Stefana, sestre Tatjane, organizatora omladinskih pravoslavnih kampova iz Rusije, medicinske sestre popadije Jefimije, pripadnika „srpskih specijalnih brigada brata Teodora” i nekoliko odabranih pomoćnika volontera. Omladincima su zabranjeni svi elektronski uređaji, kao i odeća sa natpisima bilo koje vrste. Poželjna je ona kamuflažna. „Militari stil oblačenja (maskirna i SMB odela), takođe pomaže osećaju spremnosti služenja otadžbini”, pojašnjavaju organizatori kampa na svojoj internet strani.

Pod šatorima i uz logorsku vatru, opremljeni baterijskim lampama, mališani provode deset dana u jutarnjim vežbama, časovima o srpskom junaštvu i podukama iz veronauke, šumskim bogosluženjima, pravljenju bivaka, marševima dugim više od deset kilometara, pucanju iz „ersoft” pušaka, replikama automatskih pušaka, ruskog „kalašnjikova”, američke M-4, švajcarske „zig 556”.

Roditelji su sami poslali decu u kamp, tvrdi Akakije Stanković. Osim pitanja motiva roditelja da uče svoje mlađe osnovce rukovanju automatskom puškom, zabrinjava i to što vojničku obuku maloletnika drži verska grupa koja nije upisana u našem Registru crkava i verskih zajednica. Kako ističe protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, stručnjak za crkveno pravo, informacija o delovanju takozvanih istinskih pravoslavaca pod vođstvom samozvanog i samoproglašenog episkopa Akakija u pogledu nekakve vojne obuke maloletnika, predstavlja pre svega pitanje kojim treba da se bave državni organi.

– Verovatno je već poznato da oni javno saopštavaju da sa SPC nemaju nikakve veze, a time i sa pravoslavljem na ovim prostorima. Oni su otpali od Crkve i krenuli putem sličnih grupica, poučeni na nekim grčkim primerima. U svakom slučaju, pravi vernici ne bi trebalo da padaju pod uticaj takve propagande i da svoju decu stavljaju pod rukovodstvo duhovno neutemeljenih i neutvrđenih tipova poput Akakija koji nisu uspeli ni sebe da povedu, a kamoli da vode druge – kaže otac Velibor Džomić.

On napominje da je na državnim organima da ispitaju da li postoji krivična odgovornost u pogledu manipulacije maloletnim osobama, ali i finansijskog poslovanja.

Nijednoj crkvi ili verskoj zajednici u Srbiji nije dozvoljeno da se bavi vojnom obukom ili sličnim aktivnostima, napominje Momir Stojanović, narodni poslanik, šef skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

– Svaka nekontrolisana vojna obuka je sama po sebi bezbednosni rizik. Propisano je koje se sve organizacije i institucije mogu baviti vojnom obukom, svako izlaženje iz tog registra organizacija i institucija u skladu sa zakonom je kažnjivo. Ovo tim pre što je reč o verskoj organizaciji koja nije registrovana da vrši ni versku aktivnost, a kamoli da sprovodi vojnu obuku. Ako razvijate ratnički duh kod dece tog uzrasta, kroz obuku u takvom kampu utičete na njihovo mentalno zdravlje i faktički kod njih razvijate ratobornost i sklonost ka oružju, spremnost da u kasnijim godinama i sa pravim oružjem sprovode obuku – smatra Stojanović.

On dodaje da je sada pravi trenutak da državni organi utvrde da li je organizacija registrovana ili nije, koji je njen delokrug rada, šta su joj ciljevi i da ustanove ima li tu elemenata krivične odgovornosti.

----------------------------------------------

Verna replika pravog oružja

„Ersoft, sličnapeintbolu, bezbedna je, nenasilna strateško-taktička igra, koju širom sveta igraju hiljade ljudi, pridržavajući se svih relevantnih zakona”, navodi se u Srpskom ersoft pravilniku. „Oružje” koje se koristi ispaljuje kuglice od veštačkih materijala i verna je replika realnog oružja, jednaka po dimenzijama, detaljima, čak i slične težine zbog čega je u nekim zemljama koriste vojska i policija za svoje obuke. Ersoft zajednica Srbije ima tačno propisana pravila kako i gde semogu koristiti ove puške.Na svom sajtu opominju da iako kuglica koja se ispaljuje nema dovoljno snage da ozbiljno povredi, osim u nezaštićeno oko, u uho ili usta iz neposredne blizine, ersoft oružje se mora tretirati kao da je pravo.

Jelena Čalija

objavljeno: 05.08.2014.

Nastavak na Politika...