Izvor: Glas javnosti, 04.Sep.2009, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zidaju Skadarliju „lepšu i stariju“
BEOGRAD - Skadarlija, čuvena boemska četvrt i jedan od retkih delova grada koji je preko sto godina uspeo da sačuva duh starog vremena i svoju autentičnost, uskoro će postati gradilište na kome će nići komercijalno-poslovni centar od skoro 47.000 kvadratnih metara, vredan oko 100 miliona evra.
Ekskluzivni kvadrat 750 evra
Prvobitna cena kompleksa „Skadarlija“, površine 14.124 kvadratna metra, bila je 15.220.093 evra. Po toj ceni ispada da kvadratni metar >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << najekskluzivnijeg poslovnog prostora staje 1.076 evra. Kako je kompleks „Skadarlija“ prodat za oko 10 i po miliona evra, ispada da kvadratni metar najekskluzivnijeg poslovnog prostora u srcu beogradske boemije košta 750 evra.
Inače, pogon „Skadarlija“, napravio je 1880. godine Ignjat Bajloni, a njegovi naslednici porodice Bajloni i Vajfert godinama su bezuspešno potraživali svoju imovinu. Oni su najavljivali da će se povodom celog slučaja obratiti i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Investitoru istekla dozvola
Milan Vuković, Gradski sekretar za urbanizam i građevinske poslove potvrdio je da je za pomenutu lokaciju izdat Akt o urbanističkim uslovima koji je istekao 9. jula ove godine i da novi zahtev nije podnet.
„Prema evidenciji o podnetim zahtevima, Sekretarijatu do danas nije dostavljen zahtev za odobrenje za gradnju, pa prema tome nema ni izdatog odobrenja za gradnju za predmetnu lokaciju i objekat na njoj“, piše u saopštenju koje je Vuković prvog septembra poslao našoj redakciji.
Sve naopako
Istoričarka umetnosti i slikarka Branka Milić kaže da je izgradnja modernog tržnog centra i hotela u srcu Skadarlije sramotna i neoprostiva.
- Svi glavni evropski gradovi se trude da očuvaju svoju tradiciju, a kod nas je sve naopako - ogorčeno je izjavila Milićeva i naglasila da će ovim činom Beograd i Beograđani izgubiti dušu. Prema njenim rečima, Skadarliju, koju poslednjih nekoliko godina turisti masovno posećuju, trebalo je još više učiniti „tradicionalnom“.
- Organizovanje izložbi, koncerata, etno-večeri... To je potrebno Skadarliji, a ne fensi objekti - objasnila je Milićeva.
Trznih centara ima svugde po svetu a stare skadarlije samo kod nas, nedozvolite zarad par eura da se unisti kulturno dobro. MOLIM VAS
Sramota zaista sramota1
Svaki veci grad trudi se da sacuva svoju istoriju a nasi sve naopako rade nista
neobicno pa i kosovo i metohiju nisu sposobni da povrate.
Kako moze neko da investira u rusenje srpske i beogradske duse sto nisu srusili 1999
eto sada ruse na drugi nacin pomocu novca!!
Treba se narod organizovati i to blokirati pod hitno raspisati peticiju i poslati prodatim dusama
mozda se sete ko su i sta su i povrate trunku savesti....jer sve su prodali za saku eura i malo
slasti.
Da covek ne poveruje.... Svi veliki narodi ljubomorno cuvaju svoje istorijske spomenike i mesta a samo u Srbiji se kidise upravo na takve objekte i posmatramo kako se poslednjih godina uzurpiraju cuvene kafane, kako nestaju parkovi i zelene povrsine radi nekakvih kvadrata " stambeno poslovniih " monstruma, kako nestaju najlepsi drvoredi i skoro svim gradovima. Nikada se nije dogodilo da neko srusi one nnakaze od zgrada dizanih u komunisticko vreme, da od ruznog napravi lepo. Pazi, rusi se skadarlija, nista drugo, nego bas skadarlija... Ko to radi uopste? Gledao sam u zapadnim zemljama kuce stare 5 - 6 vekova, cuvaju se i neguju.Da li smo poostali tolika govna, pohlepna i glupa van svakih granica?
odlicno;
znaci, jos nije sve unisteno!
SKANDALOZNO .... Beogradjani organizujte se i ovaj kriminalni projekt zaustavite!
Neka prave sta hoce, ali po periferiji....
Apelujem na sve zdrave snage u Beogradu da reaguju ...
Hvala vam
С К А Д А Р Л И Ј А
Били смо млади лепи и смели,
За ноћ смо једну цео живот хтели,
Све што смо знали љубав је била,
Песма и пиће са много стила.
Из башта смо крали јорговане,
Са Дорћола због лепе Гордане,
Под прозором њеног малог стана
Певали смо песму „Има дана“
Волели смо Скадарлију,
Где боеми сузе крију, Волели смо Три шешира,
Где се градска песма свира.
Давног лета код Златног бокала,
Девојчица једна слатка мала,
С корпом цвећа од стола до стола,
Сузама нас ганула до бола.
Зашто ноћас мoје лепо цвеће,
Нико дами да поклони неће,
Ако вам се не свиђају бoје,
Однећу га на гроб мајке моје!
У сред песме загрцнух се, стадох,
Све што имах за цвеће јој дадох,
Врела суза на каранфил паде,
Плавокоса у ноћи нестаде.
Волели смо Скaдарлију
Где песници сузе лију,
Волели смо Три шешира,
Где се градска песма свира
Са запада невреме се спрема,
Скадарлије, ни у песми нема
Кроз ноћ сама девојчица шета,
У коси јој два увела цвета.
Аутор,
Миодраг Томић Стублински
Јуни 2009.
