Izvor: Blic, 13.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene trpe nasilje i po 20 godina
Nasilje u porodici, žene u proseku trpe 15 do 20 godina i tek tada odluče da prijave nasilnika, pokazala je praksa Savetovališta protiv nasilja u porodici.
Savetovalište je otvoreno 1993. godine, prvi korisnici su bile žene izbeglice čije su porodice pristizale sa prostora bivše Jugoslavije, od 2000. godine počela je da radi prva "sigurna kuća" za žrtve nasilja, a od 2001. godine i Savetovališta za žrtve trgovine ljudima. Od tada je kroz "sigurne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kuće" prošlo 1.100 žena i 970 dece žrtava porodičnog nasilja, a samo od 2001. do 2003. godine zbrinuto je 260 osoba žrtava trgovine ljudima, među kojima je 40 dece.
Praksa Savetovališta, ali i sudskih organa i centara za socijalni rad, pokazuje da su žene na ovim prostorima - još robovi patrijarhalnog vaspitanja, da nemaju uslova za ekonomsko osamostaljivanje, pa se teško odlučuju da prijave nasilnika.
Na okruglom stolu "Zaštita od nasilja u porodici u izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji", završenom u subotu, rečeno je da žene trpe nasilje 15 do 20 godina u proseku, ali su navedeni i primeri žene koja je nasilnika prijavila posle dve godine i starije žene koja se na taj korak odlučila posle 40 godina. Prema rečima rukovodioca Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesne Stanojević, na pitanje psihologa u Savetovalištu za žrtve nasilja zašto je trpela 40 godina da je muž svakodnevno tuče bez razloga, ona je odgovorila da se "ponosi što je izdržala, a mogla je da bude invalid ili da skrene pameću". Reakcija njene dece, već odraslih ljudi, bila je još šokantnija. Majci su savetovali da se ne razvede i da "istrpi još malo".
Česti su primeri da se žena po više puta obraća Savetovalištu, dolazi u "sigurnu kuću", ali se potom vraća nasilniku. Među nasilnicima nema pravila po obrazovanju, odnosno nije pravilo da muškarci sa nižom stručnom spremom preovlađuju kao nasilnici. U evidenciji Savetovališta ima visokoobrazovanih muževa, profesora i poznatih javnih ličnosti koji su veoma uvažavani u radnoj sredini, ali kod kuće postaju tirani i agresivci koji zlostavljaju ženu.
Od ukupnog broja žena koje su smeštene u "sigurnim kućama", polovina je iz Beograda, a ostale su iz unutrašnjosti jer, iako sigurne kuće već postoje u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, veruju da u Beogradu imaju veću mogućnost za posao i manje izgleda da ih nasilnik, muž ili partner, nađe.
Savetovalište već treću godinu plaća kurseve na kojima se žene iz "sigurne kuće" osposobljavaju za zanimanja po sopstvenom izboru (pekar, poslastičar, frizer, kurs masaže, kompjutera), ali ih, takođe, i zapošljava. Podaci pokazuju da je 90 odsto žena iz "sigurne kuće" posle završenih kurseva, dobilo posao uz pomoć Savetovališta i nekoliko velikih kompanija, a 70 odsto njih je, pre kurseva, bilo bez ikakvog obrazovanja. Njihova primanja su od 30.000 do 35.000 dinara, što je važan ekonomski oslonac da žena žrtva nasilja može da započne novi život i ona i dete, odnosno deca, koja su po pravilu uz majku.
Nasilje u porodici najčešće se događa leti, za vikend, tokom praznika ili odmora kada je porodica na okupu i kada nasilnik ispoljava svoj bes i agresivnost. Zato je Savetovalište od prošle godine počelo da radi 24 sata i uvek je spremno da prihvati žrtvu i dete. Praksa pokazuje, takođe, da majci treba pomoć ne samo da se fizički skloni od nasilnika, već i da se sa njom "radi", razgovara, da se uči roditeljstvu, postupanju sa decom, razgovoru sa njima, a ne da sve probleme rešava batinama, što je najčešći "model vaspitanja".
Žene u sigurnoj kući prosečno provedu šest do sedam meseci, ali ima slučajeva kada ostaju i po godinu dana, što zavisi od situacije u kojoj se nalazi, ima li izbora gde da ode, toka brakorazvodne parnice i da li je psihički "osnažena" da nastavi samostalan život.
