Izvor: NaDlanu.com, 21.Jul.2013, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravlje na udaru klimatskih promena
Mnoge države već imaju nacionalne planove adaptacije na klimatske promene, dok su stručnjaci u Srbiji počeli pripreme i najavljuju da će aktivnije davati preporuke za ponašanje stanovništva u ekstremnim vremenskim prilikama.
Mnoge države već imaju nacionalne planove adaptacije na klimatske promene, dok su stručnjaci u Srbiji počeli pripreme i najavljuju da će aktivnije davati preporuke za ponašanje stanovništva u ekstremnim vremenskim prilikama.„Kod nas još nisu rađene >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << detaljne analize i procene mogućih uticaja klimatskih promena na zdravlje, ali se u praksi registruje da u toku izuzetno toplih ili hladnih talasa pomoć lekara učestalije traže hronični bolesnici, stari i deca", rekla je Tanjugu prim. dr Snežana Matić Besarabić iz Centra za higijenu i humanu ekologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.Komentarišući tvrdnje pojedinih stručnjaka u svetu da se sve više bolesti širi usled promene klime, ona je je rekla da to tek treba da se dokaže dugogodišnjim monitoringom i istraživanjima.„Očekuje se da će indikator klimatskih promena svakako biti respiratorne bolesti, zbog pojave niza novih faktora - od rasta zagađenja koje prenose vetrovi do većeg prisustva biogenih polena. Tome treba dodati i zarazne bolesti, alergijske manifestacije, bolesti koje prenose insekti i drugi vektori", rekla je dr Matić Besarabić, koja je u ime Ministarstva zdravlja zadužena za kontakte sa Svetskom zdravstvenom organizacijom u oblasti klimatskih promena.„Doći će i do promena u snabdevanju vodom i hranom", dodala je ona i objasnila da ne govori o posledicama ekstremnih promena tipa poplava i olujnih vetrova, koje direktno ugrožavaju ekosisitem, živote ljudi i materijalna dobra.Podsećajući da razvijene zemlje stalno razmenjuju iskustva putem Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, usvojenoj 1992. na "Samitu o planeti zemlji"u Riju, ona je rekla da su kao najosetljiviji sektori koji će biti pogođeni klimatskim promenama definisani vodni resursi, zdravlje ljudi, poljoprivreda, klimatska "urgentna stanja", prirodni ekosistemi i sistemi zdravstvene zaštite.Kad su u pitanju vodni resursi, prate se pre svega promene vezane za topljenje glečera, smanjivanje dubine jezera i povećanje količine površinskog spiranja, a u oblasti zdravlja stanovništva se prikupljaju podaci o stopi povećanja broja novoobolelih i umrlih usled bolesti povezanih sa klimatskim promenama, rekla je dr Matić Besarabić.Ona je istakla da su se stručnjaci u Srbiji dogovorili da će primenjivati aktivnosti iz Nacionalnog akcionog plana zaštite zdravlja, kako bi se sprečile i smanjile negativne posledice klimatskih promena na zdravlje ljudi.Te aktivnosti uključuju jačanje nadzora u oblasti zaraznih bolesti i vakcinacije, poboljšavanje monitoringa vode, namirnica i životne sredine, kao i stalno održavanje i proveru čistoće mreža izvora vode, resursa i vodosnabdevanja.Planirano je i formiranje i razvoj sistema prethodnog obaveštavanja stanovništva o nadolazećim toplotnim ili ledenim talasima i o drugim ekstremnim klimatskim događajima, putem sistema ranog upozoravanja.Izvor: Novosti
