Izvor: Glas javnosti, 19.Jun.2011, 07:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravković: Sada sve zavisi od banaka
BEOGRAD - Ekonomista Miroslav Zdravković izjavio je da je pohvalno to što je Vlada Srbije preporučila bankama da počnu sa odobravanjem reprograma kredita domaćim preduzećima ali da će se tek iz pokazane zainteresovanosti banaka videti da li će mera imati efekta.
Vlada Srbije preporučila je u petak bankama da počnu sa odobravanjem reprograma kredita preduzećima u zemlji radi smanjivanja nelikvidnosti privrede.
Prema odluci Vlade, bankama se preporučuje da preduzećima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << koja u izvršavanju obaveza ne kasne više od 90 dana, odobre grejs period od godinu dana i da im za toliko produže rok otplate.
Tokom grejs perioda preduzeća bi plaćala samo kamatu.
"Sve je na bankama. One dobro znaju u kom su im položaju dužnici, ko je koliko platežno sposoban. Imate slučaj poput ovoga sa "Nibens grupom" da su banke istog trenutka ušle u preduzeće da bi zaštitile svoju kreditnu poziciju", rekao je Zdravković.
Predstavnici banaka, najvećih poverilaca preduzeća iz "Nibens grupacije", postigli su dogovor o zajedničkim aktivnostima radi finansijskog i operativnog restrukturiranja Grupe, saopšteno je u petak iz Agencije za privatizaciju.
Dogovor podrazumeva, između ostalog, stvaranje uslova za deblokadu računa i postavljanje novog profesionalnog menadžmenta koji će koordinirati rad Grupacije, a čiji će zadatak biti održavanje kontinuiteta proizvodnje i konsolidacija poslovanja svih preduzeća.
Odmah će se pristupiti i pripremama za sprovođenje sveobuhvatne reorganizacije grupe, uz podršku svih poverilaca, što bi trebalo da omogući održiv nastavak poslovanja na duži rok.
Zdravković je naveo da će sve više zbog krize koja "potresa" i privredu i građane, većina evropskih banaka morati da uđe u rešavanje problema dugovanja.
"Ništa situacija kod nas nije gora, čak uslovno možemo da kažemo da je bolje nego u većini zemalja u okruženju. Pogledajte primer Slovenije, tamo su banke preuzele udeo u "Merkatoru" i drugim njihovim kompanijama", naveo je Zdravković.
Po Zdravkoviću, preduzeća u Srbiji su, "generalno u istoj poziciji, u kojoj su bila pre izbijanja krize, što i nije loše, kada se uzme u obzir pozicija zemalja u u okruženju. Recimo, u Hrvatskoj i Sloveniji, Mađarskoj, da ne računamo Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, preduzeća i građani su u mnogo težoj poziciji", dodao je on.
Zdravković je istakao da ne može precizno reći koliko preduzeća kasni sa otplatom kredita do 90 dana, što je uslov za reprogram, ali da je od početka primene mera subvencionisanja kredita do danas neto dug privrede povećan za oko 400 miliona evra.
Početak mera subvencionisanja domaćih kredita je bio u februaru 2009. i tada je spoljni dug bio 11,6 milijardi evra, sada je oko 9,4 milijardi evra, što znači da je smanjen za 2,2 milijardi evra.
Unutrašnji dug bio je 7,6 milijardi, a danas je 10,2 milijardi, povećanje za 2,6 milijardi evra.
"Suština je da je od izbijanja krize od septembra 2008. do danas ukupan dug preduzeća bankama narastao na oko 19,6 milijardi evra", istakao je ovaj ekonomista.
Zdravković je naglasio da je Srbija, ipak, "imala sreću u nesreći, da su kod nas krenuli stambeni krediti 2005, a ne kada je izbila ekonomska kriza 2008".
"Zato u Srbiji imamo oko 75.000 korisnika stambenih kredita, dok je u Mađarskoj taj broj milion, od čega 300.000 ne može da plaća svojim bankama", napomenuo je on.
