Izvor: Politika, 24.Jan.2015, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog pomoći Jevrejima završila u Ravensbergu
Kako je Marija Tomić u jesen 1941. organizovala prebacivanje grupe Jevreja, iz Beograda u Novi Sad, a potom u Budimpeštu, koja je u to vreme bila koliko-toliko sigurna jer još nije bio pokrenut masovni progon jevrejskog naroda
Novi Sad – U našoj kući se ni filmovi o Drugom svetskom ratu nisu previše gledali. Nije se mnogo ni pričalo o tome kako su moji roditelji pomagali progonjenim Jevrejima i šta su zbog toga trpeli. Bili su osetljivi, jako dobri ljudi. Bilo im >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je teško da sve to na neki način ponovo preživljavaju, kaže za „Politiku” Novosađanka Mirjana Akrap, rođena Tomić.
Njena majka Marija Tomić jedna je od troje Novosađana sa titulom „Pravednika među narodima”, koju dodeljuje Jad Vašem u ime države Izrael i Jevrejske zajednice onim ljudima koji nisu Jevreji, a pomagali su bez ikakve koristi i ponekad rizikovali svoj život kako bi ih spasili tokom holokausta.
U celom svetu je 25.000 zvanično registrovanih „Pravednika”, među kojima 131 iz Srbije. Osim Marije Tomić, kojoj su hrabrost i altruizam posthumno priznati 2009, ovu titulu nose i Nadežda Paščan i dr Dušan Jovanović, takođe Novosađani.
„Evo, ovo su moja majka Marija i moj otac Ljubomir kad su bili mladi”, pokazuje nam Mirjana stare fotografije koje su povodom obeležavanja Novosadske racije iz 1942. izložene u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada.
Celu priču je, kaže nam, pokrenuo njen sin Relja, a ključnu ulogu u odluci o tituli imalo je svedočenje Eve Ižak, koja je u pismu Jad Vašemu opisala svoje sećanje iz detinjstva na hrabrost Marije Tomić da u jesen 1941. organizuje kamion i prebacivanje grupe Jevreja, uz pomoć jednog nemačkog vojnika, iz Beograda u Novi Sad, a potom u Budimpeštu, koja je u to vreme bila koliko-toliko sigurna jer još nije bio pokrenut masovni progon jevrejskog naroda. U kamionu je bilo njih 20, među njima i porodica Ižak.
Istoričar i autor izložbe Stefan Radojković kaže da je taj kamion Vermahta bio sigurna propusnica za prelazak preko Srema, teritorije NDH, i za mađarsku stražu s druge strane Dunava. Kada su stigli pred kuću novosadskih supružnika Marije i Ljubomira Tomića, jedan mađarski žandarm je primetio neobično kretanje, pa su morali brzo preko sporedne kapije da je napuste, a domaćini su bili uhapšeni i ispitivani.
Srećom pušteni su, posle čega je Ljubomir otišao u partizane, a Marija u Budimpeštu kod njegovih rođaka. Odatle je nastavila da organizuje prebeg Jevreja iz Beograda, preko Novog Sada do Budimpešte.
„Zasigurno znamo da je bila poslata još jedna grupa. To su bili Ljubomirovi rođaci iz Zrenjanina, preživeli iz porodice Dajč”, navodi Radojković.
Tokom svog boravka u Budimpešti, Marija Tomić je bila, dodaje ovaj istoričar, veliki glasnogovornik toga da je Hitler izgubio rat i zbog toga je završila u koncentracionom logoru Ravensberg.
Igrom slučaja, upravo sa članovima porodice Ižak koje je pre toga spasila iz Beograda. Bio je već kraj rata i oni su taj logor nekako preživeli. Vraća se u Novi Sad i nalazi sa Ljubomirom po njegovom povratku iz partizana.
Istoričar Radojković kaže da kod troje Novosađana sa titulom „Pravednika među narodima” ne postoje nikakvi uniformni obrasci ponašanja. Marija Tomić je spasavala rođake svog supruga, ali i nepoznate ljude, Nadežda Paščan svog sestrića, a doktor Dušan Jovanović ljude koje u životu nije video – Jevreje iz kolone koja je prolazila kraj novosadske bolnice prilikom povlačenja sa vojskom iz borskih rudnika gde su bili na prinudnom radu.
Njihova imena uklesana su u Zid časti, u Vrtu pravednika Memorijalnog centra Jad Vašem u Jerusalimu.
Snežana Kovačević
objavljeno: 25.01.2015
