Izvor: Blic, 06.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatajili policija i javna tužilaštva
Zatajili policija i javna tužilaštva
BEOGRAD - Nezadovoljstvo građana u postizbornom periodu usmereno je i prema pravosudnim organima zbog spore ili nikakve reakcije na brojne napise u štampi i izjave predstavnika nove vlasti o privrednom, državnom i drugom kriminalu. Ljudi o kojima se piše i priča ne samo da su još na slobodi, već često zauzimaju i neku od starih funkcija. Novopostavljeni savezni ministar pravde Momčilo Grubač u izjavi za 'Blic' objašnjava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da u 'tim stvarima ne treba hitati, već pripremiti pravosudne organe za nove uslove rada'.
- Zatečeni pravosudni organi su radili po matrici koju treba menjati, ali za to treba vremena. Važno je insistirati na odgovornosti, i to će nova vlast sigurno uraditi, jer nema pravne države i demokratije ako se na tome ne insistira, ali je to sada jako osetljivo, teško i delikatno pitanje. Problem je u tome što nemamo kompletan nov pravosudni sistem, koji će biti oformljen tek nakon republičkih izbora. Sada smo hendikepirani jer imamo pola onog što je novo a pola starog, a pravni sistem mora da funkcioniše kao celina. Sve dok republičke instance ne počnu da funkcionišu, mi smo hendikepirani. Potrebno je da postojeće pravosuđe, sa postojećim tužiocima okrene novi list - objašnjava Grubač.
Kada je u pitanju privredni kriminal, o kome štampa toliko piše, Grubač objašnjava da se u tom slučaju podnose krivične prijave, a nadležni javni tužioci moraju da pokrenu postupak. Oni bi morali da reaguju i čim se pojavi sumnja da je izvršeno krivično delo.
- Sada je na probi savest naših tužilaca, koji su navikli da primaju signal sa određenog političkog mesta. Ovaj preokret u društvu treba da bude znak i njima da naloge sa političkih mesta, pa čak ni iz Ministarstva pravde više neće dobijati, već da treba da rade stručno i po savesti. Ako oni to ne urade, ja nemam nikakve ingerencije po tom pitanju, jer smo mi izvršna, a oni sudska vlast i to je odvojeno. Tokom pedeset godina, naši tužioci su navikli da rade po diktatu izvršne vlasti, ali mislim da su oni u većini postali svesni svoga zadatka i da će početi da rade profesionalno - tvrdi Grubač.
Jedan od onih koji bi trebalo da reaguju u velikom broju slučajeva jeste i okružni javni tužilac Beograda Andrija Milutinović, koji za 'Blic' objašnjava da je javni tužilac državni organ zadužen pre svega za gonjenje počinioca krivičnog dela, a da su organi otkrivanja MUP, finansijska policija i brojne inspekcijske službe.
- U Zakonu o krivičnom postupku postoji odredba koja kaže da kad do tužioca dopre glas o krivičnom delu, preduzeće određene radnje. U tom smislu mi pratimo i štampu i tamo gde se ukaže drastičan primer, tražimo od policije da pokrene istragu. Tako smo na primer formirali predmet o Ratku Krsmanoviću, zbog napisa u štampi da je primao platu u nekim bolnicama i tražimo odgovarajuće provere. Ipak, ne možemo reagovati na svaki napis u štampi, jer bi mi bilo potrabno 50 pomoćnika samo za štampu. Da bismo mi imali informacije, neophodno je da reaguje MUP i sve druge inspekcijske službe, ali i svaki građanin je dužan da nas informiše - objašnjava Milutinović.
Pravna procedura, kako objašnjava dr Dragor Hiber, sastoji se od pokretanja pretkrivičnog postupka (onda kada postoji sumnja da je izvršeno krivično delo), što je u nadležnosti javnog tužilaštva.
- Policija je ta koja bi trebalo da prikuplja informacije i da se zatim obrati javnom tužiocu. Kod nas je u praksi bilo uobičajeno da je policija na neki način 'starija' od pravosudnih organa, odnosno da ona obaveštava tužioca. Ali javni tužilac, ukoliko informaciju ne dobije od policije, može je dobiti na razne načine: po prijavi, iz novina, čak i ako nešto načuje u tramvaju. Moj je utisak da su sada zatajili i MUP i javna tužilaštva, zato što su kadrovski neopremljeni, ali i nisu naviknuti da rade bez signala. To je problem ovog tranzicionog perioda. Ipak, ne treba zaboraviti da je pravda spora ali dostižna i možda je bolje da se takve istrage urade sporo ali temeljito, naravno uz staranje da se u međuvremenu ne uništi dokazni materijal - objašnjava Hiber. K. Preradović
Spoticanja o slučaj Radeta Markovića
Kako je nedavno izjavio koministar pravde u Vladi Srbije Sead Spahović, svi nerešeni predmeti koji stoje u fioci okružnog tužioca biće aktivirani kada načelnik Službe državne bezbednosti Rade Marković podnese ostavku, jer trenutno postoji vakuum, pošto organi gonjenja čekaju nalog šta smeju da rade a šta ne.
Eventualno pokretanje istrage o Radetu Markoviću, šefu DB, prema rečima saveznog ministra pravde Momčila Grubača, u nadležnosti je okružnog javnog tužioca.
- On treba da ispita da li je izvršeno krivično delo, a po onome što je objavljeno u štampi ima osnova za takvu sumnju. On mora da reaguje, ne čekajući na saglasnost ministra višeg javnog tužioca ili bilo koga drugog, već po službenoj dužnosti.
Okružni javni tužilac Andrija Milutinović potvrdio je da je formiran predmet o Radetu Markoviću pre dva dana, odbijajući da da više informacija o tome.
Težinu i delikatnost ovog postupka Dragor Hiber objašnjava time da svuda u svetu 'postoji jedan psihička sekunda pre nego što policija počne da istražuje policiju'.
-Verujem da će neki od tih procesa biti dugotrajni, ali će krivci odgovarati - objašnjava Hiber.
