Izvor: RTS, 17.Feb.2015, 20:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zanatska obuka osuđenika, zalog za budućnost

U srpskim zatvorima trenutno je oko 10 hiljada osuđenika, a gotovo 70 odsto su povratnici. Jedan od razloga vraćanju starim navikama je i nedovoljna resocijalizacija. Da bi se lakše uklopili u društvo, za njih se poslednjih godina u zatvorima organizuju obuke za različite zanate, pa diplome koje dobiju kasnije im koriste da nađu posao.
U zatvoru u Sremskoj Mitrovici ima oko 900 radnih mesta, a mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da radi koristi 660 osuđenika. Neki su angažovani kao pomoćno osoblje u restoranu. Na posao dolaze u pola osam i imaju puno radno vreme. Obično pomažu u kuhinji i za šankom. Radno angažovanje je isključivo dobrovoljno.

Jedan od osuđenika kaže da mu rad olakšava zatvorske dane i vreme mu prolazi brže. Rade sa ljudima, sa civilima, nisu u izolaciji. „Sasvim normalno, retko ko i zna da smo osuđenici", ističe taj zatvorenik.
Ako nisu obučeni za posao, imaju priliku i da od profesora tehničke škole iz Kragujevca i instruktora dobiju potrebno znanje za različite zanate.
Načelnik službe za obuku i upošljavanje Željko Lazarević navode da se osuđenici osposobljavaju za zanimanja stolara, varioca, pekara. „To su zanimanja koja su deficitarna na tržištu, i oni mogu da se radno angažuju nakon izlaska iz zatvora", napominje Lazarević.
Oni koji sada služe kaznu dobili su priliku da rade na renoviranju jednog hotela.
Dvadeset pet osuđenika, obučenih građevinaca, električara i vodoinstalatera već dva meseca renoviraju hotel. Očekuje se da će radovi biti završeni do kraja marta. Tada će ih zameniti novih desetak osuđenika koji će raditi na poslovima održavanja i pomoćnim poslovima ugostiteljstva.
Zidaju, gletuju, kreče, lepe pločice.
Osuđenici koji rade na renoviranju hotela zadovoljni su jer stiču radno iskustvo, kao i sertifikat za tesarski zanat.
Da bi dobili priliku da rade, moraju biti pismeni, imati određena znanja i sposobnosti i pokazati afinitet ka određenoj oblasti. Vrsta krivičnog dela nije presudna za dobijanje posla, ali jeste ponašanje u zatvoru. Konačnu odluku donosi upravnik.
Oni dobiju i platu za taj svoj rad, nakon toga oni mogu jedan deo novca da pošalju svojoj porodici, jedan deo novca mogu da troše u zavodu, navodi načelnica službe za tretman Marija Kuzmanović.
Kaže da postoji jedan broj osuđenika koji nikada na slobodi nije radio. „Dolaskom u zatvor postavlja im se indivdualni cilj da nauči da radi da tokom rada razvija svoje sposobnosti", dodaje Kuzmanovićeva.
U Srbiji, prema važećim zakonima, niko nije odgovoran za osuđenika posle izlaska iz zatvora. Prepušteni su sebi i svojoj sposobnosti da se snađu i ponovo uključe u društvo. U zemljama u kojima je praksa drugačija, povratnika je mnogo manje. Najuspešniji primer je Švedska koja je,zbog nedovoljnog broja osuđenika, zatvorila čak četiri zatvora.

Nastavak na RTS...