Izvor: Politika, 19.Jun.2011, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zakazao sistem socijalne zaštite

Rešenja koja postoje u Zakonu, kao što su dnevni boravak u ustanovili ili smeštanje u hraniteljsku porodicu, ne primenjuju se u praksi

Iako je novi Zakon o maloletnim počiniocima krivičnih dela uveliko na snazi sa ciljem da smanji broj delinkvenata, statistički podaci govore da raste broj maloletnih prestupnika kao i da su u porastu najteža krivična dela. I dok svake godine hiljadu novih maloletnih prestupnika „debituje” pred sudovima, zamenik zaštitnika građana za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prava deteta Tamara Lukšić Orlandić ističe da u našoj zemlji postoji dobar pravni okvir, ali da ni šest godina od usvajanja novog zakona o maloletnim počiniocima krivičnih dela nema dovoljno dobrih efekata njegove primene. Zbog toga i ne treba da čudi činjenica da se recidiv, prema tvrdnjama stručnjaka za maloletničko pravosuđe, kreće i do 80 odsto. A na pitanje – kako sprečiti ponavljanje krivičnih dela čiji su vinovnici najmlađi, naša sagovornica odgovara: tako što se dete uzrasta krivične odgovornosti ne kažnjava, već mu se pomaže – kad god je to moguće.

„U većini modernih zakonodavstava ostavljanje maloletnika u porodičnoj ili nekoj sličnoj sredini jeste prioritet. Vaspitna mera pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje nije zaživela u praksi, odnosno sudije ne izriču tu meru. To je, po svemu sudeći, zato što ne postoje osmišljeni programi namenjeni maloletnicima kojima bi se mogla izreći takva vaspitna mera. Osim toga, sudovi ne izriču ni meru pojačanog nadzora u drugoj porodici. Tu opet možemo da konstatujemo da je zakazao sistem socijalne zaštite, jer nije razvijeno specijalno hraniteljstvo”, ističe Tamara Lukšić Orlandić.

Naša sagovornica ističe da jedan od najvažnijih zaključaka do koga su došli ovi pravni stručnjaci glasi da svi sudovi ne ispunjavaju svoju zakonsku obavezu da na šest meseci obilaze maloletnike u zavodskim ustanovama i vide kako se ta mera ostvaruje, da vrše kontrolu izrečene mere i stepen napretka deteta, da bi posle toga zakazali sednicu veća i odlučili da li se ta mera obustavlja, menja ili se nastavlja sa njenim izvršavanjem.

Zoran Teić, nekadašnji sudija iz Odeljenja za maloletnike Višeg suda u Beogradu, kaže da je za primenu vaspitnih naloga potreban predlog tužilaštva, a tužilaštvo do sada nije predlagalo takve mere. On takođe ističe da su za realizaciju mera pojačanog nadzora u drugoj (hraniteljskoj) porodici, osim slova Zakona, neophodne i hraniteljske porodice koje bi bile senzibilisane da prihvate maloletne prestupnike, a uloga centra za socijalni rad je u tome da sudu skrene pažnju da postoje takve porodice. On se slaže sa ocenom ombudsmana da u našoj zemlji postoji veoma malo sudija koji sude maloletnim počiniocima krivičnih dela i da je nedavno upućena molba Visokom savetu pravosuđa da se broj sudija u Beogradu poveća sa četiri na pet.

Dragan Rolović, direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, čija je namena prihvat dece kojima je sud izrekao vaspitne mere, kaže da je po novom Zakonu o maloletnim počiniocima krivičnih dela proširen spektar vaspitnih mera koje sud može da izrekne. Naime, sudu je data mogućnost da izriče vaspitne naloge u koje spada društveno koristan rad, kao i boravak u nekom od dnevnih boravaka koji mogu da se formiraju ili pri centru za socijalni rad ili pri zavodima za decu i omladinu, ali te mere se za sada ne izriču jer – nisu stvoreni uslovi za njihovu realizaciju.

„Da bi se stvorili uslovi, treba da postoji centar koji će sve to koordinisati. Ne možete očekivati od suda da on pronađe organizaciju u kojoj će dete obaviti društveno koristan rad. Da bi neka hraniteljska porodica prihvatila maloletnog delinkventa, ona mora proći kroz obuku. Mera pojačanog nadzora deteta u hraniteljskoj porodici ne može se realizovati bez supervizije centra za socijalni rad”, ističe Dragan Rolović.

Naš sagovornik ističe da je Zavod za vaspitanje dece i omladine u Beogradu napravio plan i program koji će ponuditi sistemu socijalne zaštite naredne godine i kojim je predviđeno da se ova ustanova bavi koordinacijom realizacije vaspitnih mera.

„Mi možemo da budemo spona između sudije koji je izdaje vaspitni nalog, maloletnika i ustanove, što znači da bismo mi na sebe preuzeli obavezu da pronađemo ustanovu u kojoj bi se realizovao društveno koristan rad, pratimo maloletnika i o tome izvestimo sud. Takođe bismo mogli i da realizujemo meru dnevnog boravka jer imamo stručan i osposobljen kadar. To bi u praksi značilo da dete po dolasku iz škole ovde provodi vreme i da na njegovoj psihosocijalnoj rehabilitaciji radi obučen kadar”, objašnjava Dragan Rolović. 

Naš sagovornik ističe da su blaže sankcije tipa društveno koristan rad i dnevni boravak u zavodu korisni za nekoga ko je učinio lakše krivično delo, jer „ta vaspitna mera služi da se dete trgne i osvesti da neće proći nekažnjeno za delo koje je učinilo”. On takođe naglašava da ne postoji formula pomoću koje bi smo izračunali verovatnoću da li će dete da ponovi krivično delo, ali dodaje da bolje izglede imaju ona deca koja su prošla kroz ceo vaspitni tretman u ustanovi. Naravno, ako istovremeno sa detetom i njegova porodica ne prolazi kroz terapiju čiji je smisao jačanje kapaciteta za roditeljstvo, veća je verovatnoća da će se dete vratiti kriminalu.

-----------------------------------------------------------------------------

Pozitivno iskustvo iz Novog Sada

Aleksandra Birta, psiholog iz Tima za zaštitu dece i omladine u novosadskom Centru za socijalni rad, kaže da je Novi Sad primer dobre prakse kada je u pitanju primena Zakona o maloletnim počiniocima krivičnih dela i kao ilustraciju ove teze ona navodi činjenicu da je ovaj centar sklopio saradnju s mnogim društveno odgovornim ustanovama u ovom gradu – između ostalih i s Gradskim zelenilom, Crvenim krstom, Gradskim svratištem i Centrom za omladinski rad, pa maloletni prestupnici tamo obavljaju društveno koristan rad. Osim toga, stručnjaci ovog centra dva puta godišnje obilaze svoje štićenike koji se nalaze u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu i zavodima za vaspitanje dece i omladine u Beogradu i Nišu.

Katarina Đorđević

objavljeno: 20.06.2011.

Nastavak na Politika...