Izvor: Politika, 18.Avg.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za novi pogled zlatiborskog Oka
Na ovoj planini ponovo oživelo sećanje na neimara predratnog turizma protu Radosava Simića, o čijem je poduhvatu „Politika” pisala pre 80 godina
Zlatibor – Nekad vrlo posećeno, a potom zaboravljeno izletište Oko, na pet kilometara od centra Zlatibora, opet se pominje u javnosti. Ovog puta posredno, preko izložbe posvećene čoveku koji ga je u predratno doba, nesebično delajući za dobrobit svog kraja, osnovao i za turiste privlačnim učinio.
Predratni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << delatnik o kome je reč je prota Radosav Simić (1882–1966), neimar i dobrotvor kome je Zlatibor bio zavičaj. Izložba o protinom delu, koju su postavile Snežana Đenić i Bosa Rosić, upravo traje u biblioteci u Čajetini.
Biografija prote Radosava, rođenog u Branešcima na Zlatiboru, beleži da je službovao u Rogačici, Donjoj Kravarici, Sirču, Užicu, pa svuda podizao česme, gradio puteve i obnavljao crkve, narod prosvećivao.
Zavičaj je imao na umu Simić i kad je u Prvom ratu, prešavši Albaniju, u francuskim Alpima bio sveštenik srpskoj izbegličkoj koloniji. Viđeno u alpskom turizmu namerio je da primeni na Zlatiboru. Izabrao je dvadesetih godina ravnu livadu oko izvora zvanog Oko, koji narod smatra lekovitim za vid, da tu najpre podigne spomen-česmu ratnicima, a zatim i izletište.
Kako je u to vreme Zlatibor bio proglašen područjem za određena oboljenja, on je apelovao da se, zarad razvoja turizma, kolonije bolesnih odvoje od dečjih i turističkih naselja. Tako je Higijenskom zavodu iz Beograda poklonio svoju zemlju da se na Oku stvori „kolonija zdravih“ s dečjim odmaralištem. Taj zavod, u saradnji sa protom i užičkim Domom narodnog zdravlja, uložio je zatim sredstva da se ovde izgradi otvoreno letnje kupatilo sa dva bazena, tuševima, objektima, plažom i ribnjakom, sve to završeno 1932. godine, a dečje odmaralište dve godine kasnije. Napravljen je i automobilski put od Kraljeve vode do Oka. Masovno su ljudi ovde dolazili, uživali u odmoru u srcu Zlatibora.
O tome „Politika“ pre tačno 80 godina piše: „Sem kupatila prota g. Simić uspeo je svojim trudom da zasnuje takozvanu koloniju zdravih... Ona već ima restoran, pekarnicu, ledaru i nekoliko drvenih zgrada sa 20 soba za samce i porodice. Stvaranje ovakvih kolonija najzgodnije je za Zlatibor. Ako bi se sve grupisalo oko Kraljeve vode onda bi tamo postala varoš, što ne odgovara ciljevima koji treba da se ostvare da bi Zlatibor uistinu postao moderno izletište i letovalište...”
Ali posle Drugog svetskog rata izletište Oko je zapušteno i zaboravljeno, a turizam se ovde zaista grupisao oko Kraljeve vode. Mada je čuvao ljude od ratnog stradanja, protu Simića su nove vlasti nepravedno optuživale za saradnju s Nemcima, a on je duhovnu službu nastavio do 1953. godine, da bi 13 leta kasnije preminuo.
Na Oku su vremenom bazeni propali, voda na česmi presušila i sve ređe su posetioci ovde svraćali. No poslednjih godina ima pomaka u obnovi ovog izletišta. – Obavljeni su prvi radovi na Oku. Uređena je česma i plato oko nje, opet iz česme izbija dobra izvorska voda, ljudi dolaze da je natoče. Nedavno je asfaltni put do Oka stigao, to je prva takva deonica putnog pravca od Zlatibora ka Mokroj Gori. Ovuda prolazi i novoobeležena biciklistička staza ka Semegnjevu. Sve više posetilaca opet prošeta do Oka, a namera nam je da ono postane posećeno turističko odredište, da vrati stari sjaj. Ostaci bazena postoje, s tim što nameravamo da te bazene obnovimo i već ima naznaka zainteresovanosti investitora – kaže za naš list Darko Đurović, direktor Turističke organizacije Zlatibor.
Branko Pejović
objavljeno: 19.08.2012.
