Izvor: B92, 17.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za jednakost u zdravstvenoj zaštiti
Beograd -- Izveštaj SZO o zdravlju u svetu ukazuje na alarmantne podatke o širenju jaza između stanovnika siromašnih i bogatih zemalja.
Svetski stručnjaci ukazuju da je jačanje primarne zaštite ključno u borbi protiv zaraznih bolesti koje haraju nerazvijenim zemljama, i upozoravaju na porast bolesti koje se mogu sprečiti u razvijenim zemljama.
Jednakost u zdravstvenoj zaštiti jedan je od imperativa svih zdravstvenih sistema. Primer nejedankosti u tretiranju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bolesnika jeste terapija za HIV koja je još uvek dostupna samo bogatima. Svetska zdravstvena organizacija kao milenijumske ciljeve za poboljšanje zdravlja u svetu navodi razvoj obrazovanja, jednakost polova, zaštitu životne sredine i pomoć razvijenih zemalja siromašnim, kaže šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u SCG Luiđi Miljorini. "Jedan od milenijumskih ciljeva zdravstva je borba protiv siromaštva koje je uzrok mnogih zdravstvenih problema. Tokom 2002. godine u svetu je umrlo 15 miliona ljudi, od toga 10,5 miliona dece, većinom ispod pet godina. Moramo stati na put mortalitetu, jer se njegovi uzroci mogu otkloniti", rekao je Miljorini.
Tradicionalni zdravstveni problemi nerazvijenih i zemalja u razvoju jesu malarija, neuhranjenost, dečija paraliza i AIDS. Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da se ne poklanja dovoljno pažnje nezaraznim bolestima, odnosno bolestima načina života, poput kardiovaskularnih i malignih oboljenja, kojih ima sve više u razvijenim zemljama. Za Srbiju i Crnu Goru karakteristična su oba problema, kaže zamenik ministra zdravlja dr Dragomir Marisavljević. "Proporcija opterećenja kardiovaskularnim bolestima nesrazmerno raste u zemljama srednjeg dohotka u razvoju, kao što je naša. Starenje stanovništva, promene u distribuciji faktora rizika za zdravlje, doprinele su epidemiji nezaraznih bolesti i ubrzale je. Odmah iza kardiovaskularnih bolesti nalaze se maligne bolesti", kaže Marisavljević.
Srbija i Crna Gora suočava se sa ranom fazom HIV-a i velikom verovatnoćom širenja bolesti u narednih 3 do 5 godina, tako da će sprečavanje epidemije biti jedan od prioriteta domaćeg ministarstva.
