Izvor: RTS, 21.Mar.2016, 17:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vulin: U Srbiji nema rasne diskriminacije

U Srbiji nema rasne diskriminacije, i u našoj zemlji se sve rase, religije i sva ljudska bića poštuju na isti način, poručio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.
"Danas je dan borbe protiv rasne diskriminacije i Srbija sa ponosom može da kaže da je putokaz za mnoge druge zemlje i da je potvrdila da odnos prema ljudima nema nikakve veze i sa članstvom u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nekoj organizaciji, niti sa bogatstvom, već samo sa onim što ta zemlja želi da pokaže - da su sva ljudska bića ista", rekao je Vulin prilikom obilaska Privremenog centra za tražioce azila u Krnjači.

Taj centar jedan je od pet centara u Srbiji koji vrši prihvat stranaca koji izraze nameru da zatraže azil u našoj zemlji, i u njemu se trentuno nalazi oko 108 osoba.
Vulin je istakao da je Srbija i kroz migrantsku krizu, organizacijom i stavom građana, pokazala i dokazala da je zemlja u kojoj nema predrasuda i u kojoj se niko ne diskriminiše na osnovu boje kože, verskog ili bilo kog drugog opredeljenja.
"Sa ponosom mogu da kažem da je Srbija bolje i sigurnije od mnogih razvijenijih i bogatijih zemalja, potvrdila da su ljudska bića svuda ista i da se prema svima ponašamo na isti način, ne samo prema tražiocima azila i migrantima, već prema svima koji su se iz bilo kog razloga našli u našoj zemlji", rekao je Vulin.
Dok se, kako je rekao, u jeku migrantske krize u mnogim razvijenim, moćnim i bogatim zemljama spaljuju kampovi za migrante i pokazuje se netolerancija, mržnja i segregacija na osnovu religije ili boje kože, u Srbiji ne postoji takav primer.
On je podvukao da je kroz Srbiju prošlo više od 600.000 migranata, a da nije zabeležen nijedan verski ili međunacionali incident.
"Možda se za neke druge zemlje to ne bi očekivalo, ali u Srbiji mi baš to očekujemo, da se naši ljudi i država tako ponašaju", istakao je ministar.
On je dodao da je 258 migranata zatražilo azil, te da će rešenja biti doneta u skladu sa zakonom, a oni sigurno neće biti diskriminisani na osnovu boje kože, porekla ili religije.
Prema rečima rukovodioca Centra Radeta Ćirića tu se uglavnom nalaze porodice koje su se vratile iz Hrvatske, i manji broj vraćenih iz Mađarske, koji se nalaze u azilnoj proceduri.
Prednjače porodice iz Iraka, Sirije i Avganistana, ali ima i državljana drugih zemalja.
Dok traje procedura za dobijanje azila, svi u Centru imaju smeštaj, ishranu, zdravstvenu negu i druge neophodne uslove za život.
U kampu su zadovoljni uslovima, nemaju zamerke, a jedan od njih, devetnaestogodišnji Ibrahim iz Gane u kampu je devet meseci i želi da ostane u Srbiji.
"Ovde mi je dobro i želim da ostanem, očekujem rešenje o dobijanju azila", rekao je novinarima.
I Sudanac Sahjmon zadovoljan je uslovima u kampu u kojem boravi već duže od godinu dana. I on planira da ostane u Srbiji.
"Plan mi je da ostanem u Srbiji, imao sam sopstvni biznis i u mojoj zemlji, pre nego što sam došao za mene nije problem, snaći ću se", kaže Sajmon.
Svake godine 21. marta, širom sveta, obeležava se Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije, u znak sećanja na 21. mart 1960. godine, kada je u Južnoafričkoj Republici ubijeno 69 ljudi koji su mirno demonstrirali protiv aparthejda.  
Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije proglasile su Ujedinjene nacije 1966. godine, a obeležavanje ovog dana ima za cilj podsećanje da se borimo protiv rasne diskriminacije i to svuda, svakoga dana i čitave godine.

Nastavak na RTS...