Izvor: Politika, 08.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vruća fotelja" nikome nije laka
Smatram da je podjednako teško i muškarcu i ženi da budu na čelnoj poziciji univerziteta, kaže dr Radmila Marinković-Nedučin
Dr Radmila Marinković-Nedučin je treća po redu rektorka Univerziteta u Novom Sadu. U "vrućoj fotelji" najviše akademske instituciji pre nje sedele su i profesorke Olga Hadžić i Fuada Stanković.
– Moj opšti utisak nije da je u izborima na rukovodeća mesta presudna činjenica da li je kandidat žena ili muškarac. Potvrdu nalazim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i u činjenici da je na našem univerzitetu već u četvrtom mandatu uzastopce funkcija rektora poverena ženama. Smatram da je podjednako teško, nezavisno od pola, biti na čelnoj poziciji univerziteta – kaže za naš list ova profesorka.
Iako priznaje da statistika potvrđuje konstataciju o manjoj zastupljenosti žena na rukovodećim funkcijama, utisak, dodaje, na Univerzitetu u Novom Sadu nije u potpunosti takav. Veliki broj rukovodećih mesta na nivou departmana, laboratorija, istraživačkih timova, zauzimaju žene, a nešto manja zastupljenost postoji na funkcijama poslovodnih organa fakulteta i univerziteta.
– Pristup koji se trudim da ostvarim na funkciji rektora jeste saradnja i negovanje timskog rada i moj utisak nije da su kolegijalni odnosi na bilo koji način uslovljeni činjenicom da sam žena – smatra dr Marinković-Nedučin.
Ona ne negira činjenicu da je vrsta patrijarhalnog odnosa u obavljanju određenih poslova još prisutna u našem društvu, ali smatra da akademske sredine nisu karakteristične za ograničenja koje takvi odnosi donose. Ipak, nastavlja, po prirodi još uvek prisutne raspodele "poslova" u organizaciji porodičnog života, žene su više opterećene i nije dovoljno razvijena ona vrsta podrške u okruženju koja bi donela rasterećenje ženama koje su se opredelile za akademsku karijeru.
"Potrebna je veoma dobra organizacija i veliko razumevanje u porodici kako bi se obezbedilo dovoljno vremena za ispunjenje ambicija u nauci i akademskom radu, jer je raspodela vremena u ovoj vrsti rada daleko od klasične. Ipak, pokazatelji o uspešnosti žena u nauci u našoj sredini govore u prilog tezi da je to i te kako moguće, ali zahteva izuzetnu posvećenost i ulaganje natprosečnog rada. Možda bi, međutim, isti odgovor dale i naše kolege drugog pola", kaže na kraju rektorka Univerziteta u Novom Sadu.
S. D.
[objavljeno: 08.03.2007.]
