Izvor: RTS, 09.Jul.2017, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlasenko: Nismo špijuni, očekujemo posetu i iz ambasade SAD
Srpsko-ruski centar u Nišu se ne bavi špijunažomom, niti će, pomaže celom regionu a njegov rad je transparentan – kaže vršilac dužnosti kodirektora Centra Vjačeslav Nikolajevič Vlasenko. Najavljuje da bi 12. jula i predstavnici američke ambasade trebalo da posete Centar.
"Zapadni mediji nas nisu posećivali, ali su od početka pisali da ovde nešto nije kako treba, bez argumenata, ali očigledno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa neprijateljske pozicije", kaže Vlasenko u intervjuu Tanjugu povodom aktuelnih izjava američkih diplomata da se Srpsko-ruski centar potencijalno koristi za špijunažu.
Podseća da Centar, koji je formiran sporazumom između Vlada Srbije i Rusije 2012. godine, pre svega reaguje u vanrednim situacijama, požarima ili poplavama, kao i da obučava lokalno osoblje.
"Obuka se vrši na opremi koju ovde imamo, kao i u Ruskoj Federaciji, gde svake godine obučavamo oko stotinu ljudi. To finansira Rusija. Za tri godine obučili smo otprilike 300 ljudi", kaže Vlasenko, uz napomenu da prirodne katastrofe ne poznaju administrativne granice.
Tako je, objašnjava, pre nekoliko dana, okončana i obuka jednog tima iz Mađarske u Nišu.
"Osam Mađara iz humanitarne organizacije iz centralne Mađarske došlo je ovde i mi smo ih obučili. To je zemlja članica NATO-a, ali posao je posao, a gašenje požara je gašenje požara. Tu nema politike", kaže Vlasenko.
Napominje da je Centar počeo da jača veze i sa okolnim zemljama – Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, ali ne, kaže, i sa Crnom Gorom i Hrvatskom.
"Te saradnje za sada, nema. U početku je bilo takvih pokušaja ali nije uspelo", napominje Vlasenko, ali ističe da zato u grupama koje se šalju u Moskvu i Sankt Peterburg ima ljudi iz Makedonije i BiH.
Na pitanje šta bi davanje diplomatskog statausa značilo Centru, a koje se takođe ozbiljno ispolitizovalo, Vlasenko kaže da u početku – kada je 2012. godine između srpske i ruske vlade potpisan sporazum o osnivanju – nisu ni obraćali pažnju na pitanja statusa.
"Centar je organizovan, svi su rekli 'okej, mi smo prijatelji, mi smo pravoslavci, sve ide sjajno', ali posle toga, Srbija je potpisala sporazum o Mehanizmu civilne zaštite sa EU. Oni na predavanjima obučavaju Srbe za ispunjavanje EU regulative civilne zaštite, ali praktične obuke nema", ističe Vlasenko.
Međutim, kako napominje, kada je srpska skupština potpisala sporazum o saradnji u oblasti logističke podrške sa NATO-om i dala mu diplomatski imunitet, to je bio "pravi početak priče o našem statusu".
"Zašto NATO, jedna tako prijateljska i humanitarna organizacija, ima takav imunitet, a mi ne?", pita Vlasenko.
A prednost tog statusa je, kaže on, da Centar, u slučaju ako ima diplomatski status, ne bi plaćao deo poreza za uvoz opreme kao i druga opterećenja.
Objašnjava da je najbitnije to da se novac koji se troši u tu svrhu, može bolje iskoristi.
"Cena celokupnog našeg projekta za tri godine u Nišu iznosi od 41 do 42 miliona evra. Recimo, Rusija je Srbiji dala 18 vatrogasnih kamiona. To su skupi MAN kamioni sa svom potrebnom opremom. Dato je i 20 automobila 'niva' i oprema, i sve je koštalo između 17 i 20 miliona evra", kaže Vlasenko.
Napominje da bi Centar sve manje koštalo da im je rešen diplomatski status i da su za razliku u poreskim dažbinama, mogli kupiti još nekoliko vozila.
Na konstataciju da je nova premijerka Ana Brnabić pre nekoliko dana izjavila da je status Srpsko-ruskog centra u Nišu prioritet za novu vladu, i da je obećala da će "naporno raditi na rešavanju svih nerešenih pitanja", Vlasenko kaže da su se tome nadali ranije, a i dalje se nadaju.
"Slušali smo o tome iz ruskih izvora, i čitali u srpskim novinama. Radili smo tri godine bez statusa, i pretpostavljam, a tako glasi i ocena različitih izvora, uspešno", dodaje Vlasenko.
Podseća na pomoć koju je ovaj Centar pružao u poplavama u Srbiji kao i u regionu, kada su stizali i ruski avioni i ljudstvo.
Takođe, objašnjava, da su pomogli i u prihvatu i gradnji smeštaja za migrante 2015. godine u Srbji, ali i da su u Sloveniju slali agregate i drugo.
Vlasenko najavljuje da će, prema sporazumu ruske i srpske strane, tim za humanitarno deminiranje, čijim angžovanjem u Nišu je praktično i počeo rad Centra, najverovatnije već ovog meseca početi rad u Ćupriji.
"To je potpuno nov projekat finansiran sredstvima Ruske Federacije, vredan od pet do osam miliona evra. Sve je potpisano ali ponekad birokratska mašinerija ne radi odgovarajućom brzinom. Očekujem će ruski tim doći ovog meseca", kaže Vlasenko.
Podseća da je tim za deminiranje u Nišu bio locirani odmah posle rata i da su radovi na razminiravanju počeli na zahtev srpske vlade.
Ovaj tim je, dodaje, isti posao obavljao posle rata na Kosovu oko područja Slatine i u Bosni i Hercegovini.
"Ministarstvo za vanredne situacije Ruske Federacije ima specijalnu jedinicu za deminiranje. Oni deluju u saradnji sa međunarodnim osobljem, međunarodnim centrom smeštenim u Ženevi, a jedna jedinica ove organizacije, MAC, je u Zagrebu", navodi Vlasenko.
Kaže, to omogućava Rusima da preduzimaju ovakve operacije u skladu sa svim međunarodnim pravilima, i pojašnjava da se u timu nalazi oko 50 do 60 ljudi, Srba, Rusa i Hrvata, te da oni upravljaju specijalnim vozilima za raščišćavanje površinskih mina, koja izgledaju kao mali tenkovi.
Vlasenko: Nismo špijuni, očekujemo posetu iz ambasade SAD
Izvor: OkRadio.rs, 09.Jul.2017
Srpsko-ruski centar u Nišu se ne bavi špijunažomom, niti će, pomaže celom regionu a njegov rad je transparentan – kaže vršilac dužnosti kodirektora Centra Vjačeslav Nikolajevič Vlasenko. Najavljuje da bi 12. jula i predstavnici američke ambasade trebalo da posete Centar. "Zapadni mediji...
