Izvor: Danas, 08.Apr.2015, 12:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virtuelni život u Užičkoj republici
Životna drama stanovnika Užica koja se odigravala 1941. godine nakon što su partizani oslobodili taj grad od Nemaca smeštena je u novu kompjutersku igricu pod nazivom "Prva ofanziva", odnosno Užička republika. Igrica u kojoj su glavni likovi mladi partizan Andrija, njegov brat četnički oficir Mitar, britanski oficir Terens Aterton, učiteljica Marica, bolničarka Ivana, Olga iz Narodnog odbora...
Priča o borbi za slobodu koju uopšte ne znamo: Ranko Trifković /Foto: Stanislav >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Milojković
Igrica je osmišljena kao visual nova, odnosno kao pripovest. Kao pozadina za igricu po kojoj se likovi kreću iskorišćene su stare fotografije iz tog vremena, odnosno retke fotografije u kojima se vidi život u oslobođenom Užicu. Radnja igrice koju je osmislio gejm dizajner Ranko Trifković zamišljena je tako da igrač upozna život u Užičkoj republici, na oslobođenoj teritoriji, kao i dileme glavnih junaka.
- Igrica "Užička republika" će se najviše baviti životom u Užičkoj republici. Glavni junak je Andrija, mladi komandant čete koja je učestvovala u oslobađanju Užica i koji se nada da će uspeti da zaprosi svoju devojku da bi imali normalan život. Istovremeno, nada se da će uspeti da objasni vrhu partije da je on zaljubljen u komandirku neke druge čete. Imaće probleme gde da nabavi oružje i municiju za četu, da li će uspeti da zadrži železničku četu u okviru Radničkog bataljona, da li će se dokazati kao dobar komandant i dobiti još kredita. Dakle, život i priključenija u Užičkoj republici, objašnjava Trifković.
Kako dodaje, iščitavajući knjige shvatio je da su se svi nadali da će nemačka okupacija potrajati dva-tri meseca i da će Nemci polomiti zube na ruskom frontu.
- Igra nije ideološka. To je igra u kojoj glavni junak ima brata četničkog oficira, koji su takođe učestvovali u oslobađanju Užica. Lično, ne mislim da je rehabilitacija četničkih pokreta dobra stvar, jer postoje dokumenti. Četnici su paradirali sa ustašama u Zagrebu, predali su Nemcima 150 partizana... Nemci su pedantan narod, pa su tačno zapisali ko je uzimao koliko oružja i municije. Ako postoji neka tragedija četnika, onda je u tome što su bili suviše kratkovidi da uvide da je fašizam veće zlo nego komunizam. Činjenice su naprosto takve - četnici su zajedno sa partizanima učestvovali u oslobađanju Užica, ali su brzo počele političke nesuglasice i ubrzo su četnici počeli da sarađuju sa Nemcima. Prvog novembra 1941. su četnici napali Užice s namerom da ga osvoje, ali su ih partizani razbili i oterali sa Ravne gore. To će biti mali strateški element u igrici, jer će igrač moći da raspoređuje jedinice i izabere da li će da odbrani Užice ili će da progoni četnike - objašnjava Trifković.
On dodaje da je igrica osmišljena tako da "svaki dan bude jedna akcija".
- Igrač odlazi u bolnicu, posećuje svoje borce, štab, inspekciju fronta, a kada dođe 38. dan, četnici su napali Užice i onda im se suprotstavlja sa svojim borcima, sve do 67. dana kada su Nemci napali Užice, navodi Trifković.
Na pitanje o mogućim kontroverzama koje će najverovatnije uslediti, Trifković ističe da će ih svakako biti, jer je to tema koja je mitologizovana i koju "svi vrlo lično primaju", pa će verovatno "imati 1.001 zamerku".
- Igrica nije zasnovana na političkim, nego na ljudskim odnosima. Istorijski aspekt me ne zanima mnogo. Za mene je ljudsko dostignuće da su neki ljudi uspeli da naprave život i rad u slobodi usred jednog zaista mitološkog rata borbe protiv zla. Partizani i čitava narodnooslobodilačka borba je period koji je bogat ljudskom dramom. To su i stravične i tople priče istovremeno. To je, bez obzira na to kako to doživljava bilo ko u Srbiji, bilo jedno smutno vreme, čak smutnije i od našeg. Igrač može sam da odluči šta će biti u igrici. Mnogi od tih aktera u narodnooslobodilačkoj borbi mogli su da izaberu da li će levo ili desno - objašnjava Trifković.
On kaže da je razmišljao na koji način, koje teme i koji pristup da zauzme i da je zaključio da je ta priča zahvalna za čitav niz igara.
- Postoji jedno svetsko takmičenje koje se zove Nano reno, koje se svakog novembra događa u Americi. Reč je o igricama - visual nova, odnosno igrama zamišljenim da budu više pripovedanje nego klasične igrice. Taj žanr je sve popularniji u Americi, ali je jako popularan i u Japanu. Probao sam da vidim šta može da se uradi za mesec dana, jer se taj sajam održava u novembru i došao sam do toga da je Užička republika, odnosno Prva ofanziva, zapravo najpogodnija. Amerikanci i Britanci koji rade na igrici su bili zapanjeni kako ne znaju da se neko 1941. suprotstavio Hitleru i da je to bila teritorija na kojoj je živelo milion ljudi. Ovo je priča o borbi za slobodu koju uopšte ne znamo, a trebalo bi da nam je bliska, jer Drugi svetski rat je na Zapadu još mitološki rat, borba dobra i zla - navodi Trifković.
Uzor za likove
Na pitanje da li su imali uzore za borce, Trifković objašnjava da za mnoge nema detaljnijih podataka.
- Lik komandanta Andrije je zasnovan na liku Andrije Đurovića, komandanta Radničkog bataljona, a ja sam izmislio da je njegov brat četnik, jer nam je trebala drama. Imaćemo komičnog lika Britanca koji se više brine za čaj i popodnevnu dremku nego za partizane i Nemce, a koji je zasnovan na liku diplomate Terensa Atertona. Biće i političkih intriga, jer Andriju sprečavaju nekakvi ambiciozni likovi u partiji da postane komandant. Ne pravimo ništa crno-belo, nego pravimo avanturu kroz koju igrač prolazi - navodi Trifković.
Ko pobeđuje?
- U igrici nema pobednika. Pobeđuje igrač koji uspe da na najbolji način zaštiti Užičane i štab i borce i civile. U tome je i tragedija ove igre, što na kraju pobeđuju Nemci, jer oni ostaju živi. Af3: Do juna premijera Igrica "Prva ofanziva" biće predstavljena javnosti do juna na internetu i domaćoj i svetskoj javnosti, objašnjava Trifković i dodaje da se nada da će u međuvremenu uspeti da nađu sponzora da bi završili igru.
