Izvor: Blic, 02.Jun.2015, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Verbić: Inkluzija je imperativ, mora još da se radi

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić izjavio je danas da je inkluzija i uključivanje svih gradjana u proces obrazovanja imperativ, kao i da na tom polju treba još dosta da se radi, iako su poslednjih godina ostvareni značajni pomaci.

Verbić je novinarima, nakon Regionalne konferencije "Politike i praksa inkluzivnog obrazovanja u jugoistočnoj Evropi", rekao da nadležni žele da sve gradjane adekvatno uključe u proces obrazovanja, jer hoće da pojačaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljudske kapacitete u zemlji.

"Sigurno primećujete koliko je ljudi koje ste znali iz školskih klupa nestalo negde u toku procesa obrazovanja, jer su odustali od daljeg učenja, i ne samo da nisu uspeli da realizuju talente i na pravi način doprinesu društvu, nego nisu stigli ni da otkriju te talente", naveo je Verbić.

Prema njegovim rečima, na inkluziji mora još mnogo da se radi, ali je u proteklih šest godina dosta učinjeno na pravnom okviru i na uključivanju škola, koje treba da budu pravi centri inkluzije.

Škole, kako je dodao, treba da znaju šta i kako raditi sa svakim učenikom, jer nije svaki način obrazovanja isti za svakoga, ali ciljevi treba da budu isti.

"Ishodi učenja na kraju moraju da budu isti za sve, a puteve možemo da biramo", naveo je Verbić.

Kako je istakao, nadležni moraju da se potrude da u sistem obrazovanja uključe sve gradjane, bez obzira da li su iz siromašnih porodica, pripadnici romske zajednice, osobe sa invaliditetom...

Upitan da li je realno očekivati od nastavnika da se deci koja imaju odredjene probleme posvete na pravi način, Verbić je rekao da potpuno razume te nastavnike i da njima treba pružiti podršku, a pre toga ih pažljivo saslušati.

Direktor Instituta za psihologiju pri Filozofskom fakultetu Dragica Pavlović Babić rekla je da je istraživanje Instituta o stanju inkluzivnog obrazovanja u Srbiji pokazalo da se u nekim aspektima daleko napredovalo i da su ostvareni dobri rezultati.

Kako je istakla, postoje i područja gde bi mogli da budu ostvareni bolji rezultati i oni se uglavnom odnose na stavove nastavnika prema deci kojoj je potrebna dodatna podrška i na nesigurnosti u radu sa takvom decom.

"To je jeste veliko područje za unapredjivanje i tu ima nekih alarmantnih podataka koji pokazuju da postoji neka vrsta nesporazuma ili nespremnosti da se nadje zajednički jezik", tvrdi Pavlović Babić.

Jelica Njegomir (18) iz Vršnjačke mreže podrške inkluzivnom obrazovanju, navela je da je u osnovnoj školi imala druga koji je bio isključivan iz društva jer je Rom.

"Drugari nisu odlazili kod njega na rodjendane i odbacivali su ga, a on je uvek bio tu za nas i pomagao nam, dok smo bili nekako loši prema njemu. Ja sam osetila potrebu da uradim nešto po tom pitanju", navela je Njegomir.

U Vršnjačkoj mreži podrške inkluzivnom obrazovanju su, dodala je, deca iz cele Srbije, koja imaju sastanke na kojima pričaju o tome sa kakvim problemima se suočavaju u školi i daju predloge kako bi to moglo da se reši.

Konferencija "Politike i praksa inkluzivnog obrazovanja u jugoistočnoj Evropi" održava se kao završi deo projekta Monitoring i evaluacija inkluzivnog obrazovanja, koju realizuju Ministarstvo prosvete i Svetska banka, uz podršku UNICEF-a, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Fonda za otvoreno društvo.

Nastavak na Blic...