Izvor: Blic, 20.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Već dve godine žive u garaži
JAGODINA - Šest porodica iz sela Rajkinac kod Jagodine izgubile su svaku nadu da će im domovi biti sagrađeni pošto su kuće u kojima su živeli porušene nakon klizišta marta 2006. godine. Oni već više od dve godine žive kod rođaka, prijatelja ili u garažama punim vlage.
- Država nam je dala nešto novca prošle godine, ali to je malo da bismo izgradili kuće. Sve odlazi ka potoku, i kuća i bašte. Živimo u pomoćnoj zgradi u kojoj se od vlage stvorila buđ i u koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smo natrpali stvari iz stare kuće. Nemamo vodu, ni osnovne uslove. Koristimo korito i lavore kao u srednjem veku. I pomoćna zgrada neće još dugo da izdrži. Čujem kako puckaju stvari, a pločice su počele da se odvaljuju. Kada sam videla uzdignute podne pločice, od sve muke sam se nasmejala i rekla da će tu da izbije gejzir - priča Ruža Ljubisavljević (59), koja sa obolelim suprugom Milosavom (65) živi u pomoćnoj zgradi.
Iz SO Jagodina poručuju da je država tokom prošle godine uplatila novac za saniranje štete, ali da to nije bilo dovoljno da se problem reši, kao i da će posle formiranja vlade zatražiti dodatna sredstva za izgradnju kuća u Rajkincu.
Poljoprivrednici Ratomir Andrejić (64) i njegova supruga Jovanka (57) žive u nezavršenoj pomoćnoj zgradi.
- Živimo u jednoj sobi manjoj od 15 kvadrata. I ona više nije sigurna za stanovanje, jer je počela da popušta. I da prokišnjava. Pored toga što smo izgubili kuću od 124 kvadrata, koju smo sa mojim pokojnim ocem Živadinom i majkom Milosavom pravili 1974. godine, Jovanka i ja ostali smo bez dece, jer su morala da se isele. Tri meseca su stanovali kod rođaka, ali kada su videli da nema pomoći, otišli su. Jovanka nakon ove nesreće ima srčane probleme. Moja kuća je bila jedna od retkih koja je legalizovana i bila je lepo opremljena, a sada su mi ostale samo fotografije. I sada te kvalitetne stvari, koje su razbacane u šest garaža mojih rođaka, poput kuhinje od bukovine - trule. A mi kao poljoprivrednici nikada više nećemo moći da ih kupimo. I naših pet hektara više nema ko da obrađuje - jada se Ratomir.
Kako kažu Rajkinčani, čuvaju nešto para koje im je dala opština kako bi opremili kuće kada ih budu dobili. Među njima su i povratnici iz inostranstva.
- Sve što sam zaradio, oko milion evra, uložio sam u ovu kuću od 500 kvadrata, koliko imaju i pomoćna zgrada, garaža i ostali objekti. Iako kuća više nije za stanovanje, jer su grede pokidane i svakog trenutka može deo plafona da mi padne na glavu, nisam dobio rešenje o rušenju. Ja više nemam para, niti imam gde da stanujem. Ostalo mi je para da kupim šator - kaže Dragi Nikolić, koji je radio u Cirihu i sada živi sa majkom Veselom i suprugom Radmilom.
Mileva Andrejić je dobila rešenje o rušenju kuće, ali i dalje stanuje u njoj sa suprugom, sinom i unukom. Ona je ogorčena što joj i dalje stiže porez za kuću. A pošto ga nisu plaćali, stiglo im je rešenje o izvršenju.
- Baš me briga. Neka nose sve iz kuće. Šta će nam stvari kad nam i kuća odlazi. Deset godina smo plaćali i osiguranje, ali nismo se osigurali od elementarnih nepogoda. U vreme klizišta dva prozora su izletela i staklo me umalo nije ubilo. Zidovi i dan-danas pucaju. Najviše se plašim da unuku Aleksandru nešto ne padne na glavu. Da bar hoće mene da ubije da više ne gledam naše muke. Osamnaest godina sam čistila po tuđim kućama po šesnaest sati, a muž je radio u „Resavi". Obrađivali smo i zemlju, čuvali stoku. I sada da ostanemo bez ičega - plače i priča Mileva.
Njihove muke su svakodnevne, čak i kad ručaju, tanjiri im stoje ukoso i ne mogu, kako kažu, da jedu kao ljudi. Neki od njih su izbeglice iz BiH.
- Ovo je treća nesreća koja nas je zadesila. Iz Sarajeva smo prebegli u Prištinu, a onda smo opet morali da bežimo u Srbiju. Znači, dva puta smo izgubili sve što smo imali. A živimo samo od moje penzije od oko 12.000 dinara - priča Branislav Grahovac.
