Izvor: RTS, 01.Nov.2016, 01:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Užičani odali poštu heroini Ljubici Čakarević
Dan oslobođenja u Prvom svetskom ratu, 29. oktobar, Užice je obeležilo odavanjem pošte svojoj heroini Ljubici Čakarević.
Ljubica Čakarević, junakinja čuvenog IV puka "Stevan Nemanja", pešačila je 27 dana da bi stigla do Solunskog fronta i priključila se borbi za oslobođenje Srbije. Užičani su njene mošti preneli iz Sarajeva, gde je priminula pre 36 godina, i položili u porodičnu grobnicu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Čakarevića, poklanjajući se senima učiteljice, odlikovane Zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić".
Učiteljica i kći učitelja, imala je 22 godine kada je odbila da se u okupiranom Užicu vrati svom poslu u školi. Umesto toga, radila je seoske poslove, iščekujući vesti od oca dobrovoljca i tri brata koji su već bili na frontu, i tražeći način da im se priključi.
Kada se prilika ukazala, ošišala je kosu i prerušena krenula ka Solunskom frontu.
"Taj mukotrpni put koji je trajao 27 dana, do Solunskog fronta, bio je poseban izazov. Ona je bila jedna od sedmorice u ekipi, na čelu sa vojvodom Dragutinom Jovanovićem Lunom, došla do Solunskog fronta, odnosno do Kajmakčalana. To su smeli potezi za muškarca, a kamoli za ženu", kaže istoričar Milorad Iskrin.
Za njom je ostala austrougarska poternica, nasilje i patnja naroda, a iznemoglu, okrvavljenih nogu, dočekali su je srpski vojnici željni vesti iz domovine i nestrpljivi da krenu u proboj fronta.
Pronašla je brata, Arčibaldu Rajsu svedočila kako je u Srbiji, a u Vrhovnoj komandi su je pozdravili Stepa Stepanović i Živojin Mišić. Na njihovo pitanje šta želi, odgovorila je – samo napunjen top, da ga ispali ka okupatorima.
Posle svih borbi, sa srpskom vojskom se vratila u oslobođeno Užice, a umrla je u Sarajevu, 1980. godine, prilikom posete bratu Milutinu.
"Heroina Prvog svetskog rata, Ljubica Čakarević, jeste velikan ovoga grada. I evo Užičani, posle jednog veka, su se, naravno, setili, i pokazali da je ne zaboravljaju", rekao je gradonačelnik Užica Tihomir Petković.
Ljubica je, kažu, pratila zahteve svog srca – da pomaže, prvo ranjenicima sa Drine, Kolubare i Cera, a potom i stane, rame uz rame, sa svojom braćom, u borbi za slobodu.
Tu, u grobnici čuvenih Čakarevića, najzad je među svojima, da i u rodnom gradu, podseća i još uvek poučava o hrabrosti, ponosu i slobodi.
