Izvor: B92, 08.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojena antikorupcijska strategija
Beograd -- Skupština je usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, koja predviđa osnivanje samostalnog i nezavisnog tela.
Za Strategiju, koju je izradila ekspertska grupa, glasali su poslanici vladajućih stranaka i Socijalističke partije Srbije. Poslanici opozicione Srpske radikalne stranke nisu bili u sali za vreme glasanja, kao ni poslanici Demokratske stranke, koji od 5. oktobra ne učestvuju u radu Parlamenta.
Strategija predviđa suzbijanje korupcije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kroz represiju, prevenciju, odnosno smanjivanje mogućnosti za pojavu korupcije i obrazovanje. Konkretne mere, zadaci, rokovi za njihovo izvršavanje i odgovorni za sprovođenje zadataka, biće precizirani akcionim planom, koji bi uskoro trebalo da bude donet. Osnivanje samostalnog i nezavisnog antikorupcijskog tela biće regulisano posebnim zakonom. Telo neće imati istražna ovlašćenja, ali se predviđa obrazovanje specijalnih odeljenja Javnog tužilaštva za krivično gonjenje težih slučajeva korupcije.
Usvajanjem Nacionalne strategije Srbija je tek pet godina posle smene režima Slobodana Miloševića ustanovila način borbe protiv korupcije. U dokumentu se ističe da borba protiv korupcije mora biti organizovan i dugotrajan proces. Takođe se ističe da uprkos donošenju antikorupcijskih zakona borba protiv korupcije nije dala dovoljne rezultate. U tekstu se navodi da su tri ključna elementa Strategije efikasna primena antikorupcijskih propisa, prevencija i podizanje svesti i obrazovanje javnosti. Cilj Strategije je smanjenje korupcije i postizanje antikorupcijske kulture na nivou razvijenih evropskih zemalja.
Izvršni direktor organizacije Transparentnost Srbije Nemanja Nenadić kaže za B92 da Strategija ne može sama ništa da postigne i da je ovo tek početak, na koji se dugo čekalo. "Ona treba da obezbedi da politika naše države u borbi protiv korupcije u nekom dužem periodu, barem pet-šest godina, bude ista bez obzira na to ko je na vlasti i stoga smo se nadali da će u skupštini doći do veće saglasnosti među raznim političkim strankama oko toga da nam je strategija potrebna, pa makar ne bila idealna, do čega, međutim, nije došlo", kaže on.
Nenadić ističe da je posle usvajanja Strategije neophodno da se napravi dobar akcioni plan za njeno sprovođenje, ali da se formira i telo koje će vršiti nadzor sprovođenja strategije. "Ako takvo telo ne postoji, znači telo koje ima odgovarajuća ovlašćenja ili znanja da tako nešto radi, onda će nadzor nad sprovođenjem strategije biti nužno nepotpun, i lako se može desiti da i dalje imamo situaciju da se donose zakoni koji nisu u potpunosti u skladu sa antikorupcijskim kretanjima ili da se zakoni dolaze a da se ne primenjuju kako treba", kaže on.
U Nacionalnoj strategiji korupcija je formulisana kao odnos koji se zasniva na zloupotrebi ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga.
Korupcija u Srbiji veća nego 2002.
Najnoviji izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj govori o mnogim pozitivnim zakonima donetim u Srbiji, ali govori i o tome da su firme u Srbiji i u Crnoj Gori imale više problema sa korupcijom u poslednje tri godine i češće su plaćale mito nego 2002, rekao je ambasador Velik Britanije u Srbiji i Crnoj Gori Dejvid Gauen. "U Srbiji je bilo ogromnih napora u borbi protiv korupcije u posednjih pet godina, ali takođe je bilo i problema", kaže Gauen, naglašavajući veliku ulogu medija u borbi protiv te pojave.
Šef Misije OEBS u SCG Mauricio Masari je rekao da korpucija u Srbiji nije ništa posebno jer je to problem koji postoji i u najrazvijenijim zemljama, ali da u tranzicionim društvima, kakvo je srpsko, korupcija ima više šanse da raste u svim pravcima socijalnog, ekonomskog i političkog života. "Korupcija je loša za demokratiju, stvara nefunkcionalne institucije, koje ne mogu da valjano funkcionišu. To je loše i za privredu, jer udaljava strane investitore. To je loše i za ljudska prava, jer su građani kažnjeni korupcijom, naročito u javnoj upravi", kaže on.
Nemačke firme brinu zbog korupcije
Nemačke firme u SCG u većini slučajeva ocenjuju svoj poslovni položaj pozitivno, ali polovini njih smeta korupcija.
Kako se navodi u prvoj anketi Nemačkog privrednog udruženja u Beogradu i Nemačke privrede komore, polovina od 70 članova Udruženja poslovni položaj u Srbiji ocenjuje kao dobar, a 45 odsto kao zadovoljavajuć, ali i pored pozitivne poslovne klime Nemci smatraju da je potreban veliki napredak u primeni reformi.
Skoro 70 odsto nemačkih preduzeća očekuje poboljšanje u 2006, a 30 odstoočekuje isto okruženje kao i ove godine. Dve trećine bi opet donelo odluku da investira u SCG, a 15 odsto bi ipak izabralo neko drugo tržište.
Predsednik Udruženja i direktor banke HVB u Srbiji Aleksander Piker kaže da je za nemačke firme najvažnija politička stabilnost u Srbiji, pre nego što pokrenu investicije, a veliki značaj pridaju i pravnoj sigurnosti, poreskim opterećenjima i uklanjanju tarifnih barijera. On je precizirao da je anketa pokazala da je kod većine nemačkih firmi polovično ispunjeno očekivanje povodom tih uslova poslovanja.
Piker je rekao da je najvažnije iskoristiti politički uticaj kako bi bio poboljšan investiocioni rejting Srbije, nizak i zbog političkih faktora. "To je psihološki problem. Kad kažem prijateljima gde radim, svi stavljaju ruke na glavu, na šta im ja kažem da ne poznaju ovaj kraj sveta", kaže Piker i dodaje da je nejasno zašto toliko stranih direktnih investicija ide u Rumuniju, a ne u Srbiju.
Prvi sekretar Ambasade Nemačke, za razvojnu saradnju, Otmar Grajf kaže da se u saradnji s međunarodnim donatorima mnogo radi na poboljšanju pravnog sistema u Srbiji, koji ima najkritičnije ocene među nemačkim privrednicima.
Anketa je rađena radi privlačenja novih nemačkih investicija u Srbiju, a anketa će biti promovisana i u Nemačkoj.
