Izvor: Politika, 02.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upoznajmo Srbiju da bismo je više voleli
Prva grupa dobitnika „Politikinog” kviza znanja, minulog vikenda, posetila je crkve i manastire moravske Srbije
Najstariji list na Balkanu darivao je čitaocima vikend putovanje za dve osobe. Dobitnici iz cele Srbije okupili su se u subotu ispred Vaznesenske crkve kako bi u organizaciji „Dobročinstva”, pokloničke agencije Srpske pravoslavne crkve, posetili bisere duhovnog i nacionalnog identiteta. U ranim jutarnjim satima, iz Beograda ispratila ih je kiša, što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nikome nije zasmetalo, u udobnom autobusu „Laste” putnici su se opustili i upoznali, a vodič Jelena Miloradović poželela je srećan put. Među putnicima bili su verni čitaoci našeg lista iz Beograda, Zemuna, Mladenovca, Novog Sada, Vrbasa, Titela, Valjeva, ali i oni koji će to tek postati – najmlađi član naše trupe bila je jedanaestogodišnja Jelena Berić.
Prva stanica na putu ka Despotovcu bio je manastir Kalenić. Kao zadužbina vlastelina Bogdana, njegove žene Milice i brata Petra, crkva je podignuta i živopisana između 1407. i 1413. godine. U priprati nalazi se delimično oštećena ktitorska kompozicija, a u južnoj pevnici naosa na jednoj od fresaka prikazana je scena venčanja u Kani galilejskoj i prvo Hristovo čudo – pretvaranje vode u vino.
Jelena Miloradović, istoričar umetnosti, pokazala je i jedan zanimljiv detalj – mladoženja nožem ubada mladu u prst što podseća na paganski običaj bratimljenja. Napominjemo i to da se u crkvi mogla videti hilandarska kopija Trojeručice koja se ovde nalazi od trećeg maja. Jedan od dobitnika kviza znanja, istoričar Dragoljub Miljević iz Novog Sada, ispričao je kako je, prema predanju, lepa devojka Kalina uputila Stefana Lazarevića ka mestu gde će podići manastir. Devojka je ubrzo umrla, a njeno ime i lepota ostali su da žive u nazivima Kalenić i Lepojević (selo u neposrednoj blizini).
Ljubostinja, drugi manastir na ovom putu, kneginja Milica podigla je između 1388. i 1405. godine. Kažu da su se baš na ovom mestu prvi put sreli Milica i knez Lazar. Devojčica Jelena Berić pokazala je veliko interesovanje neprestano postavljajući pitanja, a njena mama kao i stariji članovi bili su zadovoljni znatiželjom naše omladine. Odavde se krenulo put Kruševca gde su se putnici uz bogati meni okrepili, a zatim obišli Lazaricu (dvorsku crkvu kneza Lazara), ostatke dvora, kule, konjušnice kao i spomenik knezu Lazaru koji je novijeg datuma.
Pred smiraj dana stiglo se ispred Ravanice, zadužbine kneza Lazara koja je podignuta između 1375. i 1377., a živopisana neposredno pred Kosovski boj, oko 1385. godine. Večernja molitva bila je u toku, mati Solomonija kod zvonika, molitveni glasovi su se mešali sa zvonjavom, a i sam položaj manastira okruženog šumom, kao i hladnoća ove večeri ostavili su možda i najjači utisak prvog dana putovanja.
Oko devet sati uveče, umorni ali zadovoljni, nagrađeni čitaoci stigli su u Despotovac gde im je ljubazno osoblje hotela Resava poželelo dobrodošlicu. Smestili su se u udobne sobe, a posle bogate večere uz muziku, otišli su na počinak.
Posle doručka iz hotela Resava krenulo se u istoimeni manastir. Opasan zidinama sa 11 kula, manastir Manasija, kako ga još nazivaju, zadužbina je despota Stefana Lazarevića i ujedno centar resavske prepisivačke škole. Prema rečima vodiča Jelene Miloradović, raskošan živopis sačuvan je na oko 700 kvadratnih metara.
Ostavivši za sobom Manasiju, grupa se uputila ka Velikoj Plani. Na tri kilometra od ovog mesta ekskurzija je svratila u manastir Pokajnicu. Crkvu brvnaru podigao je oko 1818. Vujica Vulićević u znak pokajanja zbog ubistva kuma Karađorđa. Nedaleko odatle, na površini od 46 hektara, nalazi se i Radovanjski lug sa spomen-crkvom podignutom na mestu gde je vožd pogubljen. Na terasi restorana okruženog zelenilom, u blizini luga, pripremljen je ručak, a onda se krenulo natrag.
Vladimir Oto, jedan od nagrađenih čitalaca, slogan našeg lista „Upoznajmo Srbiju” dopunio je rečima „da bismo je više voleli”. U tačnost ovih reči uverili smo se na ovom putovanju.
Irena Jekić
[objavljeno: 02/06/2009]
.jpg)
