Izvor: Blic, 31.Mar.2015, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugovoreni brakovi na Balkanu i u 21. veku
U godinama kada se tek otkrivaju prve simpatije, neke devojčice u Srbiji stupaju u brak. Ne svojom voljom, već odlukom roditelja. A ta odluka obično je podstaknuta novcem. Kako je moguće da se u 21. veku na Balkanu i dalje ugovaraju brakovi, i to deci, i čija je dužnost da to spreči?
Sa samo trinaest i po godina vozom je došla u Beograd. Odlična učenica knjigu je morala da zameni šerpama i krpama kada su je udali bez pitanja.
- Ne postoji izbor za romsku devojčicu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za nju biraju roditelji. Ja kažem da hoću da idem u školu, a onda majka kaže: Pa ne možeš, prosto, eto mi smo odlučili - priča Svetlana.
Odlučili su da je prodaju ljudima koje nije poznavala. Postala je žena, snaha i njihovo vlasništvo. Kada bi se pobunila, dobila bi batine. Podršku roditelja da se vrati kući Svetlana je dobila tek posle sedam godina.
- Iako ih mnogo volim... Da, ta devojčica od trinaest i po godina još uvek krivi svoje roditelje - kaže Svetlana.
Svaku šestu Romkinju udaju pre 15. godine. Samo u jednoj beogradskoj opštini od početka godine otkriveno je pet takvih slučajeva. Centar za socijalni rad obično reaguje kasno, tek po prijavi.
- Mi ne možemo ljude na ulici presretati i pitati ih za njihove statuse. Mi samo, ukoliko vidimo da neko ispred nas čini nešto što spada u domen rada Centra za socijalni rad, možemo da se angažujemo - navodi Radmila Vulić Bojović iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.
To što dete prekida školovanje, za sistem nije dovoljan signal. Uprkos preporuci Ujedinjenih nacija, ugovoreni maloletnički brak u Srbiji nije postao krivično delo.
- Često se dešava da i centri za socijalni rad i drugi neki organi uprave znaju za ovakvu pojavu, ali ne reaguju, jednostavno smatrajući da se radi o tradiciji, kulturi kod Roma. Upravo je u tome i problem, i u pojedinim sudskim postupcima, gde sudovi često odmeravaju blage kazne - ističe Danilo Ćurčić iz Jukoma.
Rok da država unapredi mehanizme koji će štititi romsku decu od prisilnih brakova bio je kraj 2014. Iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava nismo dobili nikakav odgovor na pitanje da li se u vezi s tim išta radi. A strategija i akcioni plan za unapređenje položaja Roma u njihovoj su nadležnosti.
Svetlana se izborila za sebe. Završila je školu, zatim fakultet. Sada se bori za druge. Članica je Ženske romske mreže, koja se zalaže protiv prinudnih brakova.
- Tada, sa trinaest i po godina ja nisam znala šta je brak, ja uopšte nisam znala. Napravi se svadba koja traje tri dana, znate, i devojčica se raduje svadbi i nema pojma šta je čeka - priča Svetlana.
Ne čeka je bolja budućnost ni u Evropskoj uniji. U Bugarskoj, jednoj od članica, održava se Sajam supruga, pijaca na kojoj se za čednu devojčicu traži i hiljadu evra.
