Izvor: Blic, 24.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udžbenici istorije za sada 'prelazno rešenje'
Udžbenici istorije za sada 'prelazno rešenje'
BEOGRAD - Udžbenici istorije za treći i četvrti razred srednje škole su preobimni, s previše imena i datuma, te više liče na materijal za diplomski rad, nego na nešto što bi trebalo da uče deca tog uzrasta. Deca u knjigama svakodnevno gledaju fotografije leševa, a bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević i dalje je stav i misao nacije - istakao je Desimir Tošić, potpredsednik Demokratskog centra, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tribini 'Novi udžbenici - novo vreme', održanoj u beogradskom Domu omladine u organizaciji Dokumentacionog centra ratovi 1991. - 1999. Prema njegovim rečima, autori udžbenika koriste termine koje pod hitno treba izbaciti: agenti, plaćenici, izdajice... a pojedine istorijske teme poput Holokausta, sukoba sa Informbiroom 1948. i demonstracije 1968. godine zapostavljene su na račun drugih tema. On je ocenio kao 'napad na istoriju' to što je autor jednog udžbenika istoričar Kosta Nikolić, u javnosti poznat kao autor 'Ravnogorske čitanke'. Tošić je osporio i podatak da je u Jasenovcu stradalo oko 700.000 Srba, kako piše u udžbeniku, navodeći da je on u suprotnosti i s postojećim statistikama o broju stanovništva pre i posle Drugog svetskog rata.
Profesor istorije i recenzent novih udžbenika Dragoljub Živojinović izjavio je da su novi udžbenici istorije u mnogo čemu slični prvim istorijskim udžbenicima izdatim posle promene režima u bivšim komunističkim zemljama. On je rekao da ove udžbenike treba posmatrati kao korak napred kakvi bi trebalo da budu, s obzirom na činjenicu da su renomirani istoričari odbili da ih pišu, da je društvo još opterećeno politikom i podelama poput onih na četnike i partizane, kao i zbog toga što predstoji pažljiva revizija istoriografije, kako autora iz zemlje, tako i onih iz dijaspore.
Predstavnici Zavoda za izdavanje udžbenika i Ministarstva prosvete Srbije branili su se rečima da je mali broj istoričara pristao da se prihvati posla pisanja udžbenika istorije. Drugi problem je loša pravna procedura odobravanja udžbenika za štampu, odnosno nepostojanje dobre zakonske regulative, 'što je sve, u velikoj meri, uticalo na kvalitet novih udžbenika istorije završnih razreda gimnazija i srednjih stručnih škola'.
Zbog toga što su autori udžbenika birani svojevoljno, od samog objavljivanja ove knjige izazvaju burnu polemiku u javnosti, koja ih doživljava kao 'za nijansu bolje od prethodnih, ali ideološki obojene s jakim nacionalističkim prizvukom'. Glavni urednik Zavoda za izdavanje udžbenika Petar Pjanović kaže: - Veliki broj renomiranih istoričara odbio je da učestvuje u izradi novih udžbenika istorije. Zbog vremenskog ograničenja bili smo prinuđeni da sami izaberemo autore i zbog toga nije bio raspisan konkurs. Već naredne godine biće raspisan javni konkurs, a autori će morati da daju na uvid modele rukopisa, kako ne bi bilo ovakvih problema. Nadam se da ćemo uspeti tržištu da ponudimo više različitih knjiga.
Pomoćnik ministra prosvete Tinde Kovač-Cerović istakla je da je ova afera ukazala na lošu korespondenciju između Zavoda i Ministarstva i nepostojanje veze između udžbenika i nastavnog plana i programa.
- Zbog loše zakonske regulative, Ministarstvo se pri pravljenju udžbenika uključuje tek na kraju da bi odobrilo rukopis u završnoj fazi. Ukoliko ga ne odobri, škole ostaju bez udžbenika. Tako su nam, u stvari, vezane ruke, zbog čega će ta procedura morati da se promeni. Trebalo bi da bude i više izdavača, a tiraž od 90.000 primeraka trebalo bi da privuče kandidate - rekla je pomoćnik ministra. J. Subotić Pogled iz jedne perspektive
Direktor Instituta 'Georg Ekhart' iz Nemačke Volfgang Hepken istakao je da novi udžbenici ne podstiču učenike na nezavisno i samostalno razmišljanje o istoriji, zbog toga što u samim lekcijama nisu navedeni izvori na osnovu kojih su pojedine teme obrađivane, kao i zato što ne nude više različitih pogleda na događaje i teme koje se obrađuju.
- Imam utisak da je u pitanju nova tema, nova priča, ali jedna perspektiva. Često se koriste termini tipa 'srpska golgota'. U mnogo čemu ovi udžbenici podsećaju na udžbenike u postsocijalizmu istočnoevropskih zemalja. Oni su tehnički dobri, ali konzervativni i idu iz krajnosti u krajnost. Pozitivno je to što ste uspeli da napravite snažnu diskusiju o udžbeniku, što u Nemačkoj nikad ne bi uspelo - rekao je Hapken. Đaci su dovoljno inteligentni
Jedan od recenzenata udžbenika i profesor istorije u zrenjaninskoj gimnaziji Rako Tomović oštro se suprotstavio kritikama izrečenim na račun udžbenika, a posebno je kritikovao to što u raspravi nisu učestvovali autori udžbenika, niti istoričari koji su njihovi oponenti.
- Novi udžbenici su mnogo bolji od prethodnih i nije tačno da deca od 19 godina ne mogu da ih razumeju. Kao profesor znam da su to inteligentna deca koja znaju dva strana jezika, koriste Internet, čitaju knjige. A, stvarno ne znam kako bilo koji istoričar u svetu piše o ratovima u kojima je stradala skoro polovina muškog stanovništva, a da to ne zvuči strašno. Što se tiče podataka o broju stradalih Srba u Jasenovcu, voleo bih da mi neko iznese neki noviji podatak i ja ću ga staviti u knjigu - rekao je Tomović.
