Izvor: Blic, 18.Dec.2011, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učestaliji fizički napadi na profesore
Tokom 2011. godine napadi na nastavnike beogradskih osnovnih i srednjih škola učestaliji su nego lane, jer je za prvih deset meseci ove godine policija evidentirala 12 incidenata, koliko tokom čitave 2010. a počinioci su u malom broju slučajeva poznati policiji.
Tako je od napada na profesorku Dvanaeste beogradske gimnazije Vilmu Grebenarović prošlo godinu dana, a policija još radi na tom slučaju.
U MUP-u navode da su napadači najčešće učenici, roditelji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali i bivši đaci, a da su osim nastavnika, na meti nasilnika i direktori, pedagozi...
Nekolicina slučajeva je rešena u policiji i protiv počinilaca podnete su kivične ili prekršajne prijave, a prof. Grebenarović je izrazila ogorčenje što nasilnici koji su je pretukli i polomili joj rame i ruku, povredili glavu - još nisu pronađeni.
- Očajna sam, želela bih da znam zašto sam napadnuta - rekla je profesorka i podsetila da se napad dogodio 20. decembra prošle godine ispred škole u kojoj radi, u večernjim satima, nakon nastave.
Profesorka je četiri i po meseca bila na bolovanju, a kako kaže, još je prisutan strah sa kojim se uglavnom sama bori.
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić smatra da naše društvo i dalje ne promoviše rad i uspeh, ne razvija poštovanje prema profesorima i ne nudi model uspešnosti na osnovu obrazovanja, intelektualnog rada i stručnosti.
Naprotiv, nudi se kvazi-model uspešnosti koji se zasniva na popularnoj izreci - "ja nisam bio dobar đak, ali sam sve u životu ’postigao pošteno radeći i sve što sam zamislio radio sam do kraja", kaže Sokić.
Ili izreka - "nije važno biti dobar đak već biti pametan i sposoban" - daje lažno opravdanje mnogima da su pametni i sposobni samim tim što nisu bili dobri đaci, kaže prof. Sokić u izjavi Tanjugu.
On smatra da je obrazovni sistem u Srbiji urušen i da, umesto da služi napretku nacije, kako kaže, predstavlja jeftini društveni sigurnosni ventil.
Aktuelni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kako je podsetio Sokić, učenicima daje prevelika prava, a profesorima ih sužava, tako da je učenik do skora mogao napraviti koliko hoće izostanaka, a da ima ocenu pet iz vladanja, zatim, na svaku lošu ocenu može da uloži žalbu, a zbog komplikovane i nerazumljive procedure isključenje iz škole je retkost.
- Onda i ne čudi što profesori dobijaju batine - kaže prof. Sokić.
On je podsetio da je proletos bilo potrebno da nastavnici štrajkuju dva meseca kako bi prosvetne vlasti promenile zakon i ponovo ograničile broj neopravdanih izostanaka učenika sa 35 na 25.
