Izvor: Vostok.rs, 07.Avg.2011, 02:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubicama dece u Britaniji može pretiti vešanje
07.08.2011. -
Ponovno uvođenje smrtne kazne za posebno teške zločine može biti na dnevnom redu britanskog parlamenta. Pitanje će biti izneto na glasanje, ako „elektronska peticija" za vraćanje kazne prikupi potreban broj potpisa na internetu (preko 100 hiljada potpisa). Međutim, stručnjaci odbacuju mogućnost ponovnog uvođenja smrtne kazne u Evropi.
Na čelu kampanje za ponovno uvođenje smrtne kazne u Britaniji su blogeri i neki poslanici-konzervativci. Poznati >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << bloger u Ujedinjenoj Kraljevini Gvido Foks zahteva vešanje za ubice dece i policajaca i čak izjavljuje da je lično spreman da sprovede presudu. Ruski stručnjaci povratak smrtne kazne u Veliku Britaniju ili drugu evropsku zemlju smatraju malo verovatnim. Advokat i pravobranilac Sergej Arhipov kaže čak da je verovatnoća njenog povratka u Britaniju jednaka nuli:
Društvo u Velikoj Britaniji se odavno srelo s tim da su postojale sudske greške i tada su ljudi bili osuđivani na smrtnu kaznu, a kasnije se ispostavilo da su bili pogubljeni za zločine koje nisu počinili. Zapravo, 1960. godine ovo se aktivno razmatralo i društvo je prebolelo ovaj problem. Velika Britanija je član Saveta Evrope, član Evropske zajednice, a po ustavnim dokumentima ovih međunarodnih organizacija i tela zabranjena je smrtna kazna. Ona predstavlja kršenje prava čoveka, a Velika Britanija se obavezala da će poštovati ove međunarodne norme.
Arhipov je uveren da smrtna kazna ni u kojoj meri nije u stanju da spreči zločine. Glavnu prepreku na putu zločina predstavlja neminovnost kazne, a ne njena strogost. U evropskim zemljama najveća kaznena mera i dalje ostaje predmet javne diskusije, isto kao i u Rusiji, kaže ruski novinar Pavel Šeremet.
Evropska unija je stalno isticala da smrtna kazna predstavlja rudiment iz strašne prošlosti i zemlje EU su stalno vršile pritisak na zemlje kao što je Belorusija, gde smrtna kazna nije ukinuta i još uvek se primenjuje. Zato mislim da je povratak teme smrtne kazne povezan s povratkom u evropski politički prostor radikalnih snaga – nacionalista, koji sad pobeđuju na izborima u mnogim zemljama.
Šeremet smatra da je problem smrtne kazne ponovo postao aktuelan zbog terorističkog akta u Norveškoj. Ovakve tačke gledišta se pridržava politikolog Vladislav Belov iz Instituta Evrope. On smatra da na taj način društvo pokušava da pošalje signal potencijalnim zločincima.
Pre nekoliko godina Dejvid Kemeron, aktuelni premijer-ministar, u intervjuu je rekao da bi, kad bi neko ubio neko od njegove dece, i sam hteo da ubije prestupnika. Međutim, u civilizovanom društvu nema mesta za smrtnu kaznu. Pravobranioci kažu da je u istoriji bilo premnogo slučajeva kad su ljudi pogubljeni greškom. Gvido Foks, bez obzira na to obećava da će unajmiti pomoćnike za prikupljanje 100 hiljada potpisa za peticiju za povratak smrtne kazne.
Izvor: Golos Rossii, © foto: SXC.hu
