Izvor: Blic, 08.Mar.2016, 22:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UPOZNAVANJE Mali Albanci dolaze u Dečane
Na kapiji Visokih Dečana ustručavaju se. Imaju desetak godina i sve što albanski mališani znaju o svojim prvim komšijama srpskim monasima je od starijih. A onda, kada uđu u crkvu, ostaju zatečeni.
- I sve se menja. Počinju znatiželjno da zapitkuju zašto nosimo bradu, zašto smo obučeni u crno, na kom jeziku je ispisano po crkvi, ko je na ikonostasu, a kada vide dvoglavog orla, kažu “kao i naš” - pričaju za “Blic” dečanski monasi koji su pre nekoliko dana bili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << domaćini albanskoj deci.
Škola u Dečanima udaljena je nešto više od kilometar od manastira. Ipak, tamošnja deca nikada nisu bila unutar zidina Visokih Dečana. Posete svim verskim zajednicama organizovao je ranije OEBS, a sada nevladina organizacija “Human” iz Peći. Decu dočekuje jeromonah Petar. Monasi pričaju na srpskom, deca na albanskom, između je prevodilac, a onda se i ta granica izgubi.
- Mada i mi monasi znamo ponešto albanskog, deca engleskog... Trudim se da im sve objasnim, od načina gradnje crkve do života u manastiru. Ja im objašnjavam, a onda se opuste i zainteresuju. Sami zapitkuju. Deca su najdraži gosti, a u tom uzrastu nemaju predrasuda, reaguju srcem, osete ljubav i svi pričamo kao prijatelji - kaže otac Petar.
Obavezno pitanje albanske dece je “da li su Iliri gradili crkvu, ali i “da li bi primili Albanca za monaha”.
- Kažemo, to nije pitanje nacije, već vere. Imali smo iskušenika Albanca koji je i sahranjen u Dečanima - priča otac Petar.
Manastir posećuju i stariji Albanci. Dolaze po izlečenje kod moštiju Svetog kralja Stefana Dečanskog.
Većina posetilaca muslimana su Kosovari koji rade u inostranstvu. Njih manje interesuje politika i šta će im ko u rodnom mestu reći ili da li će im prigovoriti što odlaze u srpski manastir.
