Izvor: Blic, 06.Nov.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U životnu avanturu s medom i knjigom
Kragujevac - Počela je još jedna akademska godina. Neki, već zagrejani studenti, nastavljaju svoj utabani put prema cilju, dok je za brucoše jedna od najvećih avantura u životu tek počela. U Drugom paviljonu Studentskog doma u Kragujevcu u stotinak kreveta smestili su se upravo oni, brucoši, najmlađi, novi i u domu i u gradu. Upisali su razne fakultete i uglavnom su se po prvi put odvojili od kuće. Snašli su se kako su znali i umeli. Malo im je pomogla uprava, malo roditelji, ali je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njihova sudbina, što je i najveći izazov, ponajviše u njihovim rukama.
Svaki početak je težak, kažu, ali za brucoše su to sve slatke muke. Ovo je za njih početak nove etape na životnom putu, posebno za one koji studiraju daleko od svojih domova. Naglo osamostaljivanje, koliko god je za njih uglavnom zabavno, budi i neki osećaj straha, ipak poverenje njihovih roditelja da će u svojoj samostalnosti i uspeti uliva im samopouzdanje, pa u ovu avanturu kreću puni optimizma.
Milica Radovanović ima 19 godina. U Kragujevac je prvi put došla pre mesec dana. Ona je iz Šapca. Upisala je farmaciju.
- Ovde sam sa još tri devojke u sobi. Prvi put sam ih videla kada sam unela svoje stvari. Sve smo brucoši... Nas tri smo na Medicinskom fakultetu, a jedna je na Ekonomskom. Nije lako, ali smo se složile, zavolele... Grad je lep, ali ga još nismo upoznale. Otišla sam samo na jednu žurku koja je bila tu u domu - priča Milica.
U maloj sobi ima mesta samo za najneophodnije lične stvari. Tu su slike, poneka uspomena koja ih podseća na kuću. Iznad jednog od kreveta je zid oblepljen glavnim pojmovima iz anatomije. Očigledno je da je tu već počelo da se razmišlja o najtežim ispitima koji tek slede. U prostoriji sa četiri kreveta Rada, Nataša i dve Milice su napravile i svoj pano. Veliki karton je roze boje, a na njega su već prilepljene ceduljice sa „biserima" koji su se tu čuli. Tu je i poneka fotografija, isečak iz novina. Uglavnom, krenule su u zanimljiv, dinamičan i potpuno novi život...
Iz sobe 117 se penjemo na sprat. Tu su Anja Stefanović i Sara Milić. Obe studiraju prava. Na samom su početku, ali su, zajedno iz studentske, brucoške sobe, gde su se i upoznale i krenule u svoj „novi život".
- Ja sam ovde došla iz Velike Plane. Želim da postanem advokat. Nedostaje mi porodica, prijatelji, ali mi prija sloboda. I ako je teže nego što je bilo jer moram sama da brinem o svemu, dobro je to što se sama borim. Imam i momka koji je ostao u Plani, i viđamo se vikendom. Kragujevac je lep grad, nije veliki, ali pruža sve što do sada nisam imala - priča Anja i pokazuje mali pano sa fotografijama najdražih prijatelja i svog malog brata.
Njenoj cimerki Sari najviše nedostaje majka.
- Došla sam ovde iz Čačka. Ne sviđaju mi se semafori, a divno je to što su ljudi kulturni, vaspitani, pažljivi... Majka mi je bila do sada najbolja drugarica, vezane smo mnogo, ali se sada čujemo telefonom. Zovemo jedna drugu i po pet puta dnevno. Cilj mi je da jednoga dana, ako završim fakultet, radim u pravosuđu. Sa sobom sam ponela samo najneophodnije stvari. U krevetu je uz mene i moj meda kojeg sam dobila za osamnaesti rođendan. Zove se Sreća i pomaže mi da mi bude lakše u novom gradu - kaže Sara. Oko nje na radnom stolu su dunje i jabuke. Mirišu, podsećaju na kuću...
Brucoši se, kako tvrde u Studentskom centru, uglavnom pridržavaju pravila koja tu važe. Najviše se i dalje plaše roditelja, mada imaju svu slobodu. Hrana im se sviđa, mada bi mnogi hteli da porcije budu veće. Još uvek nisu sigurni da li je to nagrada ili iskušenje koji im je život postavio.
