Izvor: Blic, 20.Nov.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U siromaštvu živi 10.000 Piroćanaca
Pirot - Oko 10.000 Piroćanaca, ili svaki šesti stanovnik, živi u siromaštvu, podaci su Crvenog krsta u ovom gradu. Sve je više građana koji traže socijalnu pomoć, a broj korisnika narodne kuhinje za tri godine je utrostručen.
- Imam penziju od 10.000 dinara, muž mi je bolestan, a sin i snaja su ostali bez posla. Možete da zamislite kako ove pare trošimo. Sramota me je da idem na kazan, ali ću morati da bar za dedu i mene obezbedim jedan obrok - priča jedna penzionerka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz Pirota koja od srama nije želela da kaže svoje ime.
Sa prosečnom zaradom od 25.033 dinara, što je za 20 odsto niže od republičkog proseka, Piroćanci skoro da jedva sastavljaju kraj s krajem. Oko 10.000 stanovnika opštine živi u siromaštvu, procene su Opštinske organizacije Crvenog krsta. Siromašnom se smatra svaka porodica koja ima mesečna primanja niža od 8.360 dinara po članu.
Zabrinjavajući su i podaci Centra za socijalni rad. Socijalnu pomoć prošle godine primalo je između 465 i 675 porodica, što je ukupno 1.741 osoba koja je preživljavala sa 5.500 dinara, koliki je iznos za jednočlano domaćinstvo, odnosno 10.800 dinara mesečno, koliko dobijaju porodice sa pet i više članova. Jednokratnu novčanu pomoć koristilo je 1.407 Piroćanaca, ali se broj ljudi koji preko Centra za socijalni rad traže pomoć stalno povećava.
I na narodnom kazanu u ovoj godini hrani se znatno više Piroćanaca nego ranijih godina. Svakodnevno obrok dobija 850 ljudi. Sekretar Crvenog krsta u Pirotu Miroljub Mijić kaže da su siromaštvom najviše pogođene osobe sa najnižim stepenom obrazovanja, nezaposleni, stariji od 65 godina, domaćinstva sa više od pet članova, izbegli i raseljeni, Romi, invalidi i žene.
- Samo za tri godine ovaj broj je povećan čak tri puta, od 300 na 1.100, koliko ih je trenutno, od kojih su 250 na takozvanoj listi čekanja. Sa ovakvim brojem korisnika bojim se da više nismo u stanju da na kvalitetan način pratimo sve te korisnike, pa ćemo insistirati da se uključi i Centar za socijalni rad - kaže Mijić.
Prema rečima direktorke Centra za socijalni rad Marije Vasić, broj građana koji su od početka godine zakucali na vrata Centra tražeći pomoć, povećan je u odnosu na prošlu godinu.
- U poslednjih godinu dana broj siromašnih stalno se povećava. To vidimo po zahtevima za jednokratnu novčanu pomoć i za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje porodice. Međutim, ovi podaci ne predstavljaju realnu sliku o broju siromašnih i socijalno ugroženih jer mnoge kategorije, zbog zakonskih ograničenja, ne mogu da ostvare pravo na ovaj vid pomoći. Mnoge porodice ne mogu da ostvare pravo na materijalno obezbeđenje jer imaju članove koji su još uvek u fiktivnom radnom odnosu, a nemaju nikakva primanja, ili imaju više od pola hektara zemlje koja ne može da se koristi za obrađivanje niti donosi ikakve prihode. Ovo je najčešće slučaj u selima, tako da je broj siromašnih ljudi koji nemaju nikakva primanja daleko veći nego što pokazuju ove brojke - kaže Vasićeva.
Za pomoć siromašnim pet miliona
U prošloj godini jednokratnu novčanu pomoć iz opštinskog budžeta primilo je 1.407 ljudi, a ukupan iznos je oko pet miliona dinara.
- Taj novac je uglavnom isplaćen za kupovinu životnih namirnica, plaćanje stanarine, lečenje, kupovinu lekova, na troškove sahrana, školovanje dece, izradu ličnih dokumenata. Realne potrebe za ovom vrstom pomoći su daleko veće, ali naše mogućnosti su tolike koliko nas finansira opština - kaže direktorka Centra za socijalni rad Marija Vasić.
