Izvor: Blic, 20.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji siromašno 2,8 miliona ljudi
U Srbiji siromašno 2,8 miliona ljudi
BEOGRAD - U prvoj polovini prošle godine u Srbiji je bilo siromašno 2,8 miliona ljudi, odnosno više od trećine od ukupnog broja stanovništva, dok je 1,4 miliona živelo ispod linije siromaštva - rečeno je juče na okruglom stolu održanom povodom prezentacije studije Centra za liberalno demokratske studije o siromaštvu u Srbiji i reformi državne pomoći siromašnima. Stručnjaci Centra izračunali su da je za prevazilaženje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << siromaštva neophodno obezbediti između 73 i 250 miliona dolara.
Gorana Krstić, jedan od autora studije rekla je da je u periodu od 1990. do 1995. godine procenat siromašnih u Srbiji skoro udvostručen. U poslednjih pet godina minule decenije rast siromaštva je nastavljen, ali nešto sporijim tempom pa se procenat siromašnih povećao za još jednu četvrtinu.
- Jedino je 1993. godine bilo više siromašnih nego danas. Najugroženije je urbano stanovništvo, jer je 40 odsto gradskog življa ispod više linije siromaštva, a više od 20 procenata živi u apsolutnom siromaštvu. Ovo najviše zbog toga što gradska populacija nema uslova za samostalnu proizvodnju hrane. Gledano prema broju članova porodice najteže žive višečlana domaćinstva sa decom, više od pola ih je siromašno, a 28 odsto pripada kategoriji apsolutno siromašnih - kazala je Krstićeva.
Biljana Bogićević sa Ekonomskog fakulteta iznela je podatak da je u republičkom budžetu za ovu godinu za socijalnu zaštitu namenjeno 423 miliona nemačkih maraka, duplo više u odnosu na prethodnu godinu. Ubedljivo najveći procenat ovih sredstava, tačnije 87 odsto namenjen je za finansiranje obaveza koje proističu iz Zakona o društvenoj brizi o deci. Ona je takođe ukazala na opadanje broja korisnika socijalne zaštite od 1996. godine. Tako je u prvoj polovini prošle godine taj broj u odnosu na pre četiri godine opao za četvrtinu, ali se u ovogodišnjem prvom polugođu povećao za 20 odsto, zahvaljujući pre svega redovnoj isplati socijalnih obaveza države.
- Među korisnicima prava na materijalno obezbeđenje porodice najviše je nezaposlenih, više od 50 odsto, a 42,6 procenata je iz kategorije radno nesposobnih. Stariji od 60 godina učestvuju u ukupnom broju korisnika sa 19 odsto, a mlađi od 20 godina sa 35 procenata. Više od 50 odsto korisnika ove pomoći čine jednočlana domaćinstva. Kada je reč o dečjim dodacima, najviše je korisnika među porodicama sa jednim i dvoje dece, 88 odsto, a osam procenata su samohrani roditelji ili deca bez roditelja - rekla je Biljana Bogićević.
Govoreći o mogućim promenama državne politike prema socijalno ugroženoj populaciji, Boško Mijatović iz Centra za liberalno demokratske studije rekao je da je ekonomski rast najbolji lek protiv siromaštva i da je ekonomski napredak prvenstveno zadatak države. - Pri indeksaciji socijalnih davanja trebalo bi uključiti i troškove života, kako bi se sačuvala njihova realna vrednost, a trebalo bi razmisliti i o mogućnosti vremenskog ograničenja korišćenja socijalnih davanja od strane države - rekao je Mijatović.
Više učesnika jučerašnjeg okruglog stola ukazalo je na činjenicu da je u Srbiji veliki broj ljudi obuhvaćen socijalnom zaštitom države a da i nema potrebu za njom, dok je takođe veliki broj građana izostavljen iz ovog sistema iako po materijalnim prilikama zaslužuje da pomoć dobije. R. Marković
