Izvor: Blic, 26.Sep.2010, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji najviše opala zaposlenost

Pad zaposlenosti u Srbiji koji se odigrao u vreme ekonomske krize drastično je veći nego u drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope, pokazuje analiza „Kvartalnog monitora“, časopisa Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN). Iako se našla u mnogo dubljoj recesiji nego Srbija, u Hrvatskoj je zabeležen tek blagi pad zaposlenosti od 1,2 odsto. Nasuprot tome u Srbiji je od prvog kvartala 2008. do prvog kvartala ove godine zaposlenost opala za čitavih 12,5 odsto.

Ovako negativan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << efekat krize na tržište rada analitičari FREN-a objašnjavaju činjenicom da je kriza ubrzala nedovršeni proces tranzicije i restrukturiranja društvenih preduzeća, čiji su efekti po tržište rada čak i drastičniji od efekata same ekonomske krize. Od početka krize aprila 2008. do aprila ove godine ukupan broj zaposlenih u Srbiji smanjen je za oko 374.000, dok je broj nezaposlenih porastao za oko 140.000. Status nezaposlenog aprila ove godine imalo je čak 572.501 lice starosti između 15 i 64 godine, a sa stopom nezaposlenosti od 20,1 odsto Srbija je rekorder u regionu Centralne i Istočne Evrope.

Kriza je najviše pogodila mlađe generacije. U starosnoj grupi od 25 do 34 godine zabeležen je pad zaposlenosti od 8,9 odsto, a u grupi najmlađih od 15 do 24 godine pad iznosi 12,8 odsto. Posmatrano po nivou obrazovanja, najgore su prošla lica bez škole kod kojih je zaposlenost pala za čitavih 37 procenata. Među privrednim granama, najgore je prošla prerađivačka industrija gde je bez posla ostalo 15.000 ljudi, sledi građevinarstvo sa padom zaposlenosti za oko 6.000 lica, za oko 2.000 lica smanjena je zaposlenost u poljoprivredi itd.

Na birou zbog SOS prodavnica

Od marta do jula ove godine beleže se pozitivna kretanja administrativno definisane nezaposlenosti, što ne mora nužno da održava pravo stanje na terenu. Tim pre što se na biro rada mnogi prijavljuju tek kad im zatreba potvrda o nezaposlenosti radi ostvarivanja prava na različite vidove socijalne pomoći. Tako se za vreme akcije SOS prodavnica broj nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja povećao za oko 30.000.

Zanimljivo je da je među privrednim granama u poslednje dve godine rast zaposlenosti za oko 4.000 registrovan jedino u sektoru poslova s nekretninama, posebno u delu koji se odnosi na iznajmljivanje. Kada je, pak, reč o javnom sektoru, u periodu mart 2008 – mart 2010. za oko 2.000 porastao je broj zaposlenih u zdravstvu, dok je broj zaposlenih u obrazovanju ostao nepromenjen. Kako vlast ispunjava obećanja o smanjenju javne potrošnje, najbolje ilustruje činjenica da je od početka krize broj zaposlenih u državnoj administraciji povećan za 2.000, dok je u javnim preduzećima došlo do izvesnog smanjenja broja zaposlenih – kod onih državnih za 12.000, a kod lokalnih za 2.000.

Poljska je jedina zemlja u regionu Centralne i Istočne Evrope koja je od izbijanja svetske ekonomske krize ostvarila rast BDP i ukupne zaposlenosti. Kod većine zemalja pad BDP iznosi od sedam do devet odsto, a uz Češku Srbija je jedina zemlja čiji BDP je pao za manje od pet procenata. Nažalost, kada se poredi pad zaposlenosti, Srbija je ubedljivo najgora, čak dvostruko lošija i od drugoplasirane Bugarske.

Nastavak na Blic...

Radio 021: Više nezaposlenih u Srbiji nego u okruženju