Izvor: Blic, 02.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trošimo više struje nego Evropljani
Trošimo više struje nego Evropljani
BEOGRAD - Štednja i racionalno trošenje električne energije su jedan su od ključnih vidova stabilizacije našeg energetskog sistema, kaže za 'Blic' Slobodan Ružić iz Alijanse za promociju efikasne upotrebe energije 'Sejv enerdži' uz opasku da 'nikakve mere u energetici ne mogu doneti rezultate preko noći'. Potrošnja električne energije u našem društvu, kako kaže Ružić, veća je nego bilo gde u Evropi, što nije logično >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jer 'siromašno društvo kao što je naše, ne bi trebalo da troši više struje nego jedna Švajcarska'. On upozorava da je 'prosečna potrošnja električne energije po industrijskom proizvodu kod nas šest do osam puta veća nego u razvijenim zemljama Zapada'.
- Olakšavajuća okolnost, donekle, može da bude to što je naša industrija zastarela, energetski vrlo zavisna sa starom tehnologijom. Zbog toga potrošnja energije po jednici proizvoda mogla bi da bude duplo veća nego u tehnološki razvijenim zemljama, ali nije logično da to bude šest puta - ocenjuje Ružić.
On kaže da 'kod nas niko ne brine o potrošnji energije i da se ona praktično ne računa kao trošak, kada se nešto proizvodi'.
- Od 1995. do 1997. godine prosečan udeo troškova za električnu energiju u troškovima industrijske proizvodnje bio je manji od dva odsto. Zašto bi onda neko vodio računa o tom trošku - pita se Ružić.
Jedan od najdrastičnijih primera loše vođene energetske politike je, prema njegovim rečima, paritet cena energenata.
Kada ugalj, koji čini dve trećine našeg energetskog potencijala, objašnjava Ružić, sagori u elektrani da bi se proizvela električna energija, iskoristi se oko trideset pet odsto energije tog uglja. Međutim, kada bi potrošač u svom domaćinstvu koristio ugalj za grejanje, on bi iskoristi oko 55 do 60 odsto energije koja postoji u tom uglju. Država je proteklih godina svojom politikom cena stimulisala potrošača da za grejanje koristi električnu energiju, a ne ugalj.
Pariteti cena su, kako kaže on, drastično popravljeni u poslednja dva meseca, tako da je sada grejanje elektičnom energijom na nivou troškova grejanja ugljem, dok su troškovi grejanja gasom niži.
- Ako su troškovi približno jednaki, ne možemo očekivati da će narod koristiti gas ili ugalj, jer što bi se neko maltretirao kada može samo da uključi prekidač i struja je tu - objašnjava Ružić i dodaje da je važna i povoljna dinamika plaćanja.
Ugalj se plaća unapred i odjednom, dok sa plaćanjem utrošene struje može i da se zakasni. Zato je, kako kaže Ružić, nephodno kreditiranje kupovine uglja.
Ove sve mere, prema njegovim rečima, treba da budu deo jedne dugoročne energetske politike.
- Ne može se odnos cena energenata promeniti preko noći, već to treba postepeno regulisati dinamikom koja je u skladu sa rastom ekonomske moći stanovništva. Da bi se uspostavili ti partiteti potrebno je nekoliko godina, a u tom periodu država treba da interveniše i subvencionira potrošnju u sferama gde su troškovi najminimalniji - zaključuje Ružić. J. Bulajić Gluposti sa gasom
- Još gora je situacija sa gasom. Kada gas sagori u termoelektrani u Novom Sadu, iskoristi se oko 28 odsto energije gasa za proizvodnju električne energije. A da su potrošači u Vojvodini, koja je poprilično dobro gasifikovana, stimulisani da koriste gas za grejanje, oni bi u svojim domaćinstvima za grejanje iskoristili oko osamdeset odsto te energije gasa - objašnjava Ružić i ističe važnost regulisanja tog tržišta i pravilno postavljenih pariteta cena.
Prošle zime 120.000 potrošača u Vojvodini odreklo se trošenja gasa za grejanje jer je bio skuplji od električne energije. To je državu koštalo tri puta više uvoza gasa, nego što bi je koštalo da su ti potrošači direktno koristili gas za grejanje.
- Niko nije lud da koristi gas kada je on skuplji. Država ne sme da stimuliše potrošnju električne energije u oblastima gde mogu da se koriste i drugi izvori, jer time pravi sebi veće troškove - upozorava Ružić i dodaje da 'dugoročno treba raditi na gasifikaciji cele Srbije, jer je gas energent 21. veka'.
