Izvor: Politika, 23.Dec.2011, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri decenije zumiranja TV programa
Deca su danas najviše uskraćena jer nedostaju maštovite emisije, kaže Branka Otašević, novinarka „Politike”, dobitnica UNS-ove nagrade za životno delo
Prošlo je tačno trideset godina od kada je Branka Otašević objavila prvu televizijsku kritiku u „Politici”. Iskusnim kritičarskim okom, televizijski program i danas „zumira” za čitaoce našeg lista. Dugogodišnjoj novinarki „Politike” Udruženje novinara Srbije uručilo je nagradu za životno delo, a u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << taj pojam stala je ne samo televizijska kritika, po kojoj je najpoznatija, već i bogata novinarska karijera u kojoj je bila i izveštač, i reporter, i dopisnik, i urednik.
Prve tekstove objavila je na Beogradskoj hronici „Politike”, pisala je i o univerzitetu, izveštavala sa sednica republičke skupštine, objavljivala na stranama Kulturne rubrike, slala izveštaje iz Belgije... U razgovoru s Brankom Otašević, međutim, zumiramo njenu karijeru kao televizijskog kritičara.
– Imala sam sreću da počnem da se bavim televizijom na samom početku osamdesetih i da nasledim na tom redakcijskom zadatku Olgu Božičković koja je postavila visoke profesionalne standarde u tom poslu i bila najuglednija u tada velikoj porodici TV kritičara. Osamdesete su bile srećno doba za televiziju. Žanrovska raznovrsnost je bila zadivljujuća, a produkcija na veoma visokom nivou. U takvom spoju i TV kritika je imala veći uticaj na televizijsku praksu. Nikad on nije bio presudan, ali je, ipak, među autorima i urednicima na televiziji ozbiljno uziman u obzir sud kritičara. Danas je uloga kritičara minorna jer je zavladalo njegovo veličanstvo rejting. Reakcije stručne javnosti, pojedinih institucija ili udruženja građana nikako ne mogu da naprave ravnotežu prema rezultatima merenja gledanosti kao jedinom kriterijumu koji televizije uvažavaju – ističe Branka Otašević.
Izdvajajući danas najkarakterističnije crte domaćeg televizijskog programa, među kojima nabraja i obilje uvezenog programa, rijaliti-šou programe, često u najvulgarnijem vidu, Branka Otašević kaže da ga odlikuje jednoobraznost: brojnost TV stanica ne prati i raznovrsnost programa, pa tako sve televizije imaju slične političke emisije, sa istim sagovornicima, kvizove s velikim nagradama, vesela takmičenja s pevanjem i igranjem, tok-šou emisije koje često lične na tračarenje.
– Mislim da su deca trenutno najviše uskraćena, njima nedostaju pametne, maštovite, podsticajne emisije koje bi ih na pravi način vezivale za TV ekran. Zatim, nedostaje modernije rađen obrazovni i naučni program. Kultura je i dalje nedovoljno zastupljena i kad je ima ona se tretira prilično konvencionalno i bio bi veliki dobitak za sve televizijske gledaoce kada bi se konačno skupštinski prenosi izdvojili na neki poseban kanal i kada bi se Drugi kanala RTS-a oslobodio upravo za ove sadržaje. Ono što je dobro, međutim, jeste da postoji u pojedinim televizijskim kućama upornost u istrajavanju sa istraživačkim novinarstvom koje istovremeno ima odlike vrsnog dokumentarizma. Dobra stvar je i povratak domaćih igranih serija kojih je sve više, zahvaljujući pre svega RTS-u, i koje su, s razlogom, ono što gledaoci vole i traže. Televizija se svuda menja pod pritiskom novih medija i komercijalizacije. Svuda u svetu se javni servisi bore za opstanak i sve više ima specijalizovanih kanala. Ko danas ima kablovsku televiziju taj može da kaže da ima pravu slobodu izbora – ističe Branka Otašević.
J. Čalija
objavljeno: 24.12.2011
