Izvor: Danas, 10.Apr.2015, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trg Slavija između želja i realnosti
Kako će izgledati trg Slavija biće poznato do kraja ove godine. Bio je raspisan konkurs za uređenje trga bez učešća oba saveza arhitekata, Saveza urbanista i Inženjerske komore. Novac je obezbeđen iz kredita. Ko to zna, a iz struke je, mora da se zapita kako to izgleda.
Tužna je činjenica da su ogromna sredstva nekontrolisano i nekoordinirano usmerena pretežno u nakaradne dogradnje, rekonstrukcije ili sklepane kuće. Kao odraz takvog stanja duha u Beogradu i dalje su >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ostali i opstali njegovi napola razgrađeni prostori. Slavija, Terazijska terasa, Kosančićev venac, Dunavska marina, Staro sajmište, Savski amfiteatar i tako u nedogled.
Struka može da odgovara za rezultate rada svojih članova, ako im je dato pravo da ih kontroliše. U suprotnom odgovornost može biti pojedinačna, iz domena politike, radi parcijalnih interesa. Mi često nismo u stanju da definišemo svoja opredeljenja između želja i realnosti.
Nadležni su najavili da će se nešto iz ponuđenog "iskombinovati" i već na proleće prionuti na kopanje. Svakakvih ideja je bilo, ali sigurno je da učesnici konkursa ne snose krivicu. Osnovnu krivicu snosi onaj koji je konkurs raspisao, da se u centralnom delu Slavije projektuje fontana, uvedu pešački prolazi ispod ulica kao i prema fontani u centru, i da se spomenik Dimitrija Tucovića izmesti. I sada, onaj koji je nadležan u gradu inicira rešenje za nešto što niko ne zna šta će biti. Potrošiće se desetina miliona evra, godinama će se kopati prolaz do ostrva koje leži u oblacima izduvnih gasova automobila i autobusa i da se tu formira šetalište i gledalište u vodenu fontanu. I onda se postavlja pitanje zašto naši odgovorni ljudi iz grada vide rešenje pod zemljom. Treba samo videti postojeće podzemne prolaze koji su ruglo grada.
Zašto ćuti udruženje Arhitekata Srbije i Beograda, Arhitektonski fakultet, Institut za arhitekturu u urbanizam, Inžinjerska komora i Akademija nauka. Treba uputiti apel srpskoj javnosti da niko nema prava da zadužuje građane bez prethodnih javnih procedura i usvojenih rešenja. Vladari Beograda odavno ne poštuju struku. Uređenje samog centra kao i njegove urbane kičme predstavlja suštinu njegove arhitektonsko-urbanističke problematike. Bez prave profesionalne strategije sa jasnim vizijama, ništa se bitno ne može pokrenuti u idejnom smislu, a još se manje može nešto značajno za sam grad ostvariti.
Mnogi smatraju da arhitektura pripada svima, tako misle i naši kreatori budući da žele da sami odlučuju. Istina je da arhitektura svima pripada, ali ne na isti način, pošto pored majstora postoje i velemajstori profesije i zanata. Čuveni Japanski arhitekta Kišo Kurokava, rekao je da dobra arhitektura ne može promeniti svet, ali zato može promeniti cenu na kojoj će se dogoditi život. Kada se osmišljavaju arhitektonska dela treba pre svega misliti na one koji će u tim prostorima da žive.
Kako se smenjivala gradska vlastu u Beogradu tako je i menjan i plan rekonstrukcije trga Slavije. Sada tu "duvaju" dve struje, jedna koja bi pešake gurnula pod zemlju i druga koja smatra da oni moraju imati prednost u odnosu na automobile. Planovi su rađeni za rekonstrukciju Slavije 2004, 2005, 2006, 2008, 2012. godine i već se najavljuje raspisivanje tendera za izbor građevinske firme koje će rekonstruisati trg Slaviju. Projekat uređenja Slavije mora biti revidiran novim rešenjem za pešake, i planska komisija grada trebalo bi da obelodani kako će se pešaci kretati Slavijom.
Kreatori naših života neka se upoznaju sa sadašnjim trgovima u Evropi. U Parizu postoji trg sličan Slaviji, Bastilja, gde se uliva deset vrlo frekventnih ulica i gde se saobraćaj automobila i pešaka deset puta veći nego na Slaviji, a ipak nema podzemnih prolaza za pešake. Isto tako trg Konkord u Parizu na glavnoj aveniji, egzistira bez podzemnih prolaza, a ipak saobraćaj funkcioniše bez zastoja i uz veliki protok pešaka.
*Autor je arhitekta, dobitnik više nagrada i projektant više trgova
