Izvor: RTS, 08.Dec.2015, 16:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Transparentnost: Problemi u borbi protiv korupcije nisu rešeni
Transparentnost Srbija ocenila je, uoči Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, da postoje velike neiskorišćene šanse za unapređenje borbe protiv korupcije u Srbiji i da je potrebno više saradnje među institucijama, ali i vlasti sa građanima.
Želju za reformama u oblasti za unapređenje borbe protiv korupcije iskazuju građani, civilno društvo, mediji i međunarodne institucije, a ovo pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je važno i u kontekstu evropskih integracija za koje se Srbija opredelila, navodi se u saopštenju Transparentnosti Srbije (TS).
"Da bi te reforme bile promišljenije, a njihovo sprovođenje uspešnije, u 2016. biće potrebno više saradnje među institucijama, vlasti sa građanima, više rešenosti svih aktera da rade na poslovima iz svoje nadležnosti i više spremnosti, pre svega kod izvršne vlasti, za prihvatanje konstruktivnih i obrazloženih kritika i predloga", navodi se u saopštenju.
Podsećajući da je u Srbiji 2005. godine ratifikovana Konvencija UN protiv korupcije, TS navodi da neke norme nisu sprovedene u delo.
"I pored velikog napretka koji je Srbija ostvarila u proteklih 12 godina na zakonodavnom planu, posao nije završen ni u toj oblasti", ukazuju iz TS.
Navode da Srbija nema zakon o lobiranju, koji bi uredio uticaje na proces donošenja odluka državnih organa, kao i da se kasni sa promenama postojećih zakona, iako je i u strateškim aktima Srbije i u izveštajima EU utvrđeno da su te promene neophodne.
Jedna od zamerki je i što ni tokom 2015. nisu poboljšani Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o slobodnom pristupu informacijama niti Krivični zakonik.
Po oceni TS, neke od promena u Zakonu o javnim nabavkama bile su pozitivne, ali nisu otklonjeni svi uočeni problemi.
Zakon o zaštiti uzbunjivača pojavio se pre godinu dana, međutim, kako se navodi, nema dovoljno primera primene iz kojih bi se videlo koliki su njegovi efekti.
Tokom 2015. usvojeni su propisi koji mogu poboljšati poslovno okruženje i smanjiti korupciju u vezi sa kontrolom privrednih subjekata, ali postoje i kontroverze oko legalizacije objekata.
Primena propisa je, po oceni TS, znatno slabija od zakonskih rešenja.
Uticaji na donošenje odluka u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti su i dalje najčešće skriveni, smatarju u toj organizaciji, a kao poseban problem navode direktno pregovaranje predstavnika Vlade sa poslovnim partnerima, umesto javnog nadmetanja.
"Brojne tvrdnje u vezi sa izvorima finansiranja izborne kampanje, zloupotrebom javnih resursa i kupovinom glasova iz 2012. i 2014. nisu dobile sudski epilog", navode u toj organizaciji i ukazuju da pravni okvir u toj oblasti još nije poboljšan, što je loše, jer Srbiju sledeće godine očekuju pokrajinski i lokalni, a možda i parlamentarni izbori.
Naročito treba obratiti pažnju na predstavljanje javnih funkcionera u kampanji, oglašavanje države i partija u medijima i krivično gonjenje organizovane "kupovine glasova", dodaje se u saopštenju TS.
Podsećaju da Konvencija poziva države da u pravni sistem uvedu krivično delo nezakonito bogaćenje i iz TS napominju, da to nije učinjeno ni u aktuelnom nacrtu izmena i dopuna tog akta, već je namera da se to uvrsti u Strategiju za borbu protiv korupcije.
TS smatra i da bi ministarstva pravde i finansija, odnosno Vlada trebalo da se izjasne da li će biti uvedeno ovo krivično delo i ako ne, zbog čega, da li će biti donet Zakon o ispitivanju porekla imovine i po čemu će taj zakon biti različit od ovlašćenja Poreske uprave.
