Izvor: Vostok.rs, 25.Nov.2011, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Transparency: lakomisleno neznanje ili tendenciozna laž
25.11.2011. -
Prvo mesto po korupciji u inostranstvu, koje je organizacija Transparency International nedavno dodelila Rusiji, izazvalo je mnogo buke i u ruskim, i u zapadnim medijima. Čoveku odmah pada na pamet pitanje kako tako nešto može da se desi ako se ima u vidu, na primer, da u inostranstvu ne radi baš tako mnogo ruskih kompanija? Možda je problem u nekompetentnosti stručnjaka iz Transparency? Ili je u pitanju obična laž, koju su platili oni koji od nje imaju koristi? Analitičar >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << „GR" je odlučio da prouči korupciju i Transparency, pogledavši pažljivije da li tu postoji neka veza.
Razmotrimo pažljivije suštinu „istraživanja": njegovi organizatori su ankteriali (barem tako tvrde) 3.000 preduzimača u 30 zemalja. Anketiranima su ponudili da svojim inostranim kolegama (odnosno istim takvim preduzimačima) daju ocene: od 0 – onima koji „uvek daju mito" do 10 – onima koji nikad ne daju mito. Najviše ocene nije udostojena nijedna zemlja. Ipak, anketirani najmanje računaju na „poklone" koncerna iz Holandije i Švajcarske – oni dele prvo mesto s ocenom 8,8. Za njima malo zaostaju preduzeća iz Belgije, Nemačke i Japana. A evo kakva je slika na kraju spiska od 28 zemalja: završavaju je ruski preduzimači s ocenom 6,1, za jedno mesto iznad su Kinezi, a iznad njih su Meksikanci.
Sačinjeni spisak je na kraju dobio naziv „rejting" – upravo tako su ga predstavili mediji. Postavlja se logično pitanje: zašto je anketiranje anonimnih preduzimača odjednom steklo status ozbiljnog rejtinga? A da li često postaju udeo javnosti slučaji s Rusima koji daju mito u inostranstvu? Na primer, svima je poznat slučaj s poštovanom kompanijom Daimler AG, koja proizvodi automobile pod markom „mercedes", i koja je priznala da je za povoljne ugovore po celom svetu podelila mito u iznosu od 56 miliona dolara? Ne ostavlja utisak? A da li je neko od ruskih preduzimača učinio bilo šta slično? Čini se da Rusi Nemcima u ovome nisu konkurenti.
Rejting Transparency International ne raspolaže ovakvim podacima. On ne raspolaže nikakvim podacima. U svakom slučaju odgovora na logična ptianja, koji su preduzimači anketirani, koji je izbor (makar kvalitativan, bez otkrivanja imena) – nema. A zašto bi to i bilo potrebno „Transparensiju"? Ako čak i sami predstavnici ove organizacije priznaju da su svi podaci objavljeni u rejtingu – ništa više do izvesna „predstava" poslovnih partnera o načinu na koji njihove inostrane kolege vodeo posao. Evo šta je u intervjuu za „Glas Rusije" rekao predstavnik ruskog odeljenja Transparency International Anton Pominov.
Znate, anketirani ljudi su mogli da varaju, mogli su da pogreše. Niko i ne govori o tome da možemo da ocenimo nivo, a još manje količinu mita. Radi se upravo o tome kako biznismeni doživljavaju svoje partnere. Možda se nekome negde nešto i učinilo. Ipak, dobili smo sliku o tome kako naš ruski biznis, a i ne samo ruski – doživljavaju poslovni partneri u inostranstvu.
Sve to zvuči nekako neprofesionalno. I to u najboljem slučaju. Anketirali su biznismene jedne o drugima, a dobili su podatke o korupciji. Da li uopšte poslovni partneri iliti biznismeni daju jedni drugima mito? Pre će biti da je u pitanju izuzetak, verovatno ima različitih šema – ali u ovom slučaju se ne radi o državnim službenicima. Da li se to onda može nazvati korupcijom? Očigledno je da je anketa pripremljena uz kršenje zakona logike. Zato se očigledno vidi želja da se napravi što je moguće senzacionalniji rezultat. Šta je to odjednom? Nije valjda da su u pravu oni koji ovakve ankete smatraju običnim laganjem prijatnim za uho i oko naručioca?
Obično organizacije koje se bave sociološkim ispitivanjima tako i nazivaju svoj posao: ispitivanje javnog mnjenja. Međutim, u slučaju s Transparency slika, koja je dobijena uz pomoć njihove „savršene" metodike ne predstavlja osnovu prosto zaključka podnosilaca referata, već čak i preporuku odgovarajućim službama. A zaključak je sledeći: Rusija i Kina su globalni izvoznici korupcije i predstavljaju opasnost po biznis u drugim zemljama. Zar to nije preterano smela tvrdnja imajući u vidu to da su rezultati ankete očigledno uzeti proizvoljno? Čini se da bi organizacija koja sebe poštuje trebalo da oseća veću odrgovornost prema sopstvenim aktivnostima. Ipak nismo na pijaci! Evo šta tim povodom misli generalni direktor Centra za političko informisanje Aleksej Muhin.
Istraživanja Transparency International bezuslovno izazivaju sumnju. Zato što predstavljaju element informativnog uticaja na društvo. Treba uzeti u obzir da Transparency International finansiraju sasvim određene grupe uticaja, krajnje zainteresovane za to da pokažu da je Rusija nepouzdan ekonomski partner. Radi se o ozbiljnoj konkurentskoj borbi. I u ovoj borbi su sva sredstva dobra.
Ukoliko je anketa koja je kasnije nazvana rejting obavljena po narudžbini, a kao što je poznato „Transparensi" finansiraju Sjedinjene Države ispada nekako baš ružno. Da – neprofesionalno je, da – nije pouzdano, ali je nekako još i jeftino. Nekoliko anonimnih telefonskih poziva i gotov je svetski skandal! I kao što često biva, prekori i preporuke koji se čuju na adresu Rusije iz glavnih gradova-komandana demokratske eskadrile, razilaze se s dejstvima vlasti samih ovih zemalja. Govori predsednik Nacionalnog komiteta za borbu s korupcijom Rusije Kiril Kabanov.
Ako govorimo o međunarodnoj saradnji ne treba da postoje bilo kakvi dvostruki standardi. Ako naši zapadni partneri kažu da se bore protiv korupcije treba početi od toga da se „prljava aktiva" ne smešta u Londonu, a u Austriji novac naših izbeglih političara koji su pravili šeme korupcije; bivših poslanika koji dolaze u Ameriku i pokušavaju da dobiju dozvolu za boravak. Jasno je da u vreme krize kad se u ekonomiju ulivaju milijarde – to može da se oseti, to je korisno. Ali hajde da ipak obratimo pažnju na to da je novac od korupcije. (...)
Dobija se kretanje novca u prirodi. Pritom nije isključeno da je to novac od korupcije. Da stražari demokratije ne finansiraju aktivom ukradenom u Rusiji, koja je našla utočište na Zapadu, organizacije kao što je „Transparensi Internešnl"? Uzgred rečeno, čudi i pozicija kolega-novinara. Stvarno su se uhvatili za rejting, kao da su samo njega i čekali, tako ugledni mediji kao što su Bi-bi-si, „Dojče Vele", Radio „Sloboda" i na stotine drugih... Kao da je sve što Transparensi radi već samo po sebi novost. A šta je s temeljnim principom novinarstva da se činjenice proveravaju i ponovo proveravaju? Niko se čak nije zainteresovao ni za poreklo podataka. Nije valjda da su navikli da rade ofrlje? Ili su požuteli? Ili, strašno je i zamisliti, i sami odrađuju nečiju narudžbinu?
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
