Izvor: RTS, 02.Sep.2015, 09:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Težak izbor - ili otpremnine ili zaostale plate
Direktor dva preduzeća u restrukturiranju, "Partizanskog puta" i "Preduzeća za puteve Beograd", nije isplatio socijalni program radnicima koji su odbili da potpišu izjavu da privremeno odustaju od potraživanja prema preduzeću. U Ministarstvu privrede kažu da radnici moraju pristati da se privremeno odreknu svojih potraživanja, ako hoće socijalni program.
Radnici "Preduzeća za puteve Beograd" tvrde >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da su prebacivani na niža radna mesta, da su im uskraćivana primanja i da su na kraju ucenjeni da povuku tužbe i naloge za izvršenje prema preduzeću ako žele isplatu socijalnog programa.
Draganu Miladinoviću su, da bi otišao u penziju, tek posle molbi svim pravnim instancama, kancelarijama predsednika i premijera, uplaćeni doprinosi za gotovo četiri godine, a još nije dobio otpremninu ni zarade.
"Došao sam u situaciju da je direktor naložio radnicima koji isplaćuju plate da ne moraju da mi plate ništa jer ja više nisam radnik preduzeća. Ostali su mi dužni za osmi mesec i polovinu sedmog meseca", kaže Miladinović.
Kada je tužio firmu za neisplaćene zarade, Dragan Milosavljević je sa mesta mašiniste raspoređen je na posao fizičkog radnika i ukinuta mu je plata. Tek posle prijave Inspekciji rada počeo je da prima zaradu, ali manju od minimalne.
"Imamo periode kada smo primali po šest hiljada dinara, imamo periode kada smo primali po 10.000 dinara. Nigde se to ne vodi. Ja nisam za ovih pet godina dobio jedan jedni listić na kome piše da je to moja zarada, da sam ja to zaradio sa mojih 10 prstiju", priča Milosavljević.
Nisu dobijali isplatne listiće sa obračunom zarade. Potpisali su da šest meseci pristaju na minimalnu zaradu, uz obećanje da će im razlika biti isplaćena.
"Ni posle šest meseci oni nam nisu to vratili nego su nam produžili još šest meseci, što nisu imali pravo po zakonu. I dan-danas nam to nisu vratili, a da ne pričamo o listi jer listu nemam. Ni dan danas ne znam šta smo primali, nit imamo obračunsku, niko živ ne zna šta je ko davao", ističe radnik Perica Simić.
Pokušali su da reše problem preko Agencije za mirno rešavanje sporova, ali je direktor to odbio. Zbog svega navedenog hteli su da odu iz firme i prijavili su se za socijalni program. Da bi taj novac dobili, tražili su im da se odreknu potraživanja prema firmi, do završetka privatizacije.
Direktor je sa reprezentativnim sindikatom potpisao sporazum u kome stoji da radnici dobrovoljno povlače tužbe do kraja privatizacije, da bi dobili socijalni program. Šta ako neki radnici ne pristanu da potpišu taj sporazum, pitanje je koje je novinar RTS postavio u Ministarstvu rada.
"Nama su nepoznate takve situacije, i mi u Ministarstvu ne možemo o tome niti da presuđujemo niti da preduzimamo bilo kakve mere, jer mi nismo zato merodavni niti imamo bilo kakva ovlašćenja", kaže Rosimirka Todorović iz Ministarstva rada.
U članu 6. Vladine odluke o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu privatizacije za 2015. godinu, stoji da radnici sa poslodavcem potpisuju Sporazum o načinu isplate zaostalih potraživanja.
Pozivajući se na taj član, u Ministarstvu privrede, kažu da radnici moraju pristati da se privremeno odreknu svojih potraživanja, ako hoće socijalni program.
"Mislim da u tom slučaju nemaju pravo da ostvare otpremninu, ali to se ne traži od jednog ili dva radnika, taj sporazum se potpisuje sa svim radnicima koji su spremni da uzmu otpremninu i napuste preduzeće", napominje državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović.
Međutim u tom članu, tvrde radnici, nigde ne piše da moraju pristati na ponudu poslodavca, već da se o potraživanju dogovaraju.
Najbolje rešenje pronašli su neki radnici "Simpa" u Vranju, koji su prvo potpisali izjavu o privremenom odricanju od potraživanja, a kada su dobili socijalni program, njih 500 obnovili su tužbe i sada blokadom računa naplaćuju ono što im firma duguje.
