Izvor: RTS, 18.Maj.2015, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Testovi za učenike, analiza za stručnjake
Dragana Stanojević iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja rekla je za RTS da su testovi za osmake pri kraju, rade se finalne kontrole da bi mogli da odu u štampu. Kada pišemo testove rukovodimo se obrazovnim standardima, rekla je Stanojevićeva.
Dok učenici osmih razreda, koje čeka test iz maternjeg jezika, matematike i provera znanja iz pet predmeta, vredno uče, pune ruke posla imaju i stručnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja jer je sastavljanje testova upravo njihov zadatak.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, rukovodilac Centra za ispite Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja Dragana Stanojević rekla je da su zadaci za osmake već uveliko osmišljeni i da su testovi pri kraju.
"Prvo pripremamo testove, onda ih prevedemo na jezike nacionalnih manjina. Taj posao je završen i sada su finalne kontrole da sve bude kako treba i testovi polako mogu da idu u štampu", rekla je Stanojevićeva.
Govoreći o tome ko smišlja testove i kakva je njihova struktura, rekla je da su pitanja "onakva kakva ih nastavnici pripreme".
"Članovi radnih grupa su nastavnici koji rade u školama, prvenstveno u osnovim školama, recenzenti su profesori na fakultetima koji određuju da li je sadržaj ispravan, a prvenstveno zadatke prave nastavnici koji rade sa učenicima koji su sada osmi razred i na taj način mi obezbeđujemo da zadaci budu u skladu sa onim što učernici uče", objasnila je Stanojevićeva.
Kako kaže, sam sadržaj pitanja nekima odgovara a nekima ne odgovara i treba imati na umu da najveći broj zamerki ima na kobinovani test.
Podsetila je da ima samo pet pitanja iz biologije, četiri iz geografije, istorije i fizike i samo tri pitanja iz hemije.
"Kada pišemo testove rukovodimo se obrazovnim standardima, zatim onim što učenici uče u školi i to je u direktnoj vezi sa sadržajima i programima sa onim što se nalazi u udžbenicima, zatim se vodimo istraživanjima koje sprovodimo. Nakon svakog završenog testiranja, povlačimo deo testova iz škola i na osnovu toga radimo analize kvaliteta, ne samo kontrole kako su učenici uradili, nego kontrolu kvaliteta zadataka - to su sve stvari koje utiču i kojima se bavimo pre nego što počnemo da radimo testove za sledeću godinu", rekla je Stanojevićeva.
Odgovarajući na pitanje koliko je test daleko od onog kakav treba da izgleda, Stanojevićeva je rekla da smo daleko od toga jer to nije školska praksa.
"Kada pravimo test, imamo na umu da učenicima to ne bude stresna situacija. Završni ispit je stresan sam po sebi zato što je eliminacioni i utiče na učenike da li će oni upisati željenu školi ili neće", rekla je Stanojevićeva.
Prema njenim rečima, kada bi na takvom testu dali pitanja sa kojima se oni do sada nisu susreli, učenicima bi to bilo teško.
Istakla je da rezultati na završnom ispitu pokazuju da veoma mali broj đaka ima maksimalni broj poena.
"Iako testovi spadaju u proseku u srednje lake ili srednje teške, oni pokazuju da, na primer, na kombinovanom testu, koji je najlakši od ostala tri testa, prošle godine bio u prosečnom skoru, da je najmanji broj učenika imao 20 poena", rekla je Stanojevićeva.
Bez obzira na to što je to bio lak test, kako kaže, nije bilo lako dobiti maksimalan broj poena.
Da li su ocene pravo merilo znanja za Stanojevićevu zavisi "kako u kojoj školi".
"I neki drugi parametri sa kojima se mi u Zavodu vodimo pokazuju nam da zavisi od škole do škole odnos između ocena i postignuća na završenom ipitu", rekla je Stanojevićeva.
Stanojevićeva kaže da srednjoškolci sada ubiraju plodove svoga rada. "Ono što su radili protekle četiri godine pokazaće pravo svetlo na završnom ispitu", zaključila je Dragana Stanojević.
