Izvor: Politika, 22.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne službe ne znaju gde je Dražin grob
Ne postoji nijedan razlog da se prikrivaju papiri u vezi s tim događajem, tim pre što je i moj deda bio pripadnik tog pokreta, kaže Saša Vukadinović, direktor BIA
Sednici Državne komisije koja treba da utvrdi okolnosti i činjenice pod kojima je pogubljen i sahranjen Dragoljub Draža Mihailović, načelnik Glavnog štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini, prisustvovali su juče i rukovodeći ljudi državnih bezbednosnih ustanova. Od njih je, podsetimo, zatraženo da pomognu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rad članova Komisije i obaveste ih šta od relevantnih dokumenata postoji u njihovim arhivama. Saša Vukadinović, direktor Bezbednosno-informativne agencije, rekao je da postoje mnoge mistifikacije u javnosti na temu sakrivanja dokumenata.
– U tim optužbama, utisak je, najglasniji su potomci komunista koji su počinili zločine 1944. godine – naglasio je Vukadinović. – Ne postoji nijedan valjani razlog da se prikrivaju bilo kakvi papiri u vezi s tim događajem. Tako će biti dok sam ja šef te kuće, tim pre što je i moj deda bio pripadnik tog pokreta u svom mestu. Nažalost, nisam siguran da možemo mnogo da pomognemo, jer, po našim saznanjima, te građe zaista nema kod nas.
Miroslav Panić, specijalni savetnik direktora BIA, objasnio je da su činjeni napori u pronalaženju dokumenata.
– Istraživali smo i tragali, bezuspešno. Nisam siguran da uopšte i postoje dokumenta o tome – kazao je Panić. – U nekoliko mahova predavali smo arhivsku građu kućama koje su je tražile. Tako smo, na primer, 17. marta 1959. godine ustupili arhivu Centralnog komiteta SK Srbije, između ostalog, i dve fascikle o Draži Mihailoviću. Nije nam poznato šta se dalje s tim dešavalo. Imamo, recimo, dokument-pismo Milana Miškovića, saveznog sekretara unutrašnjih poslova, upućeno Josipu Brozu Titu u kojem ga obaveštava da je u kabinetu Svetislava Stefanovića Ćeće, smenjenog republičkog sekretara za unutrašnje poslove 1966. godine, pronađena dokumentacija o Dragoljubu Draži Mihailoviću. Jedan od naslova u tim papirima jeste i presuda prvom čoveku ravnogorskog pokreta. I tim papirima se gubi trag – istakao je Panić.
General Svetko Kovač, šef Vojnobezbednosne agencije, takođe smatra da se u njihovom posedu ne nalazi tražena građa.
– Moje je ubeđenje da ni u dokumentaciji koja je poslata u Centralni arhiv JNA u Sarajevo posle završetka suđenja nije bilo akta o izvršenju smrtne kazne nad Dražom Mihailovićem. U našoj dokumentaciji imamo kompletnu građu sa suđenja, izvršenja nekih smrtnih kazni u tom periodu, sačuvane službene beleške i prepiske. Ali, uveren sam, tog papira nema, kao što nema ni dokumenata o zatvoru Ozne na Adi Ciganliji – rekao je Kovač.
Slično razmišljanje čulo se i od pukovnika Dragana Miloševića, direktora Vojnog arhiva, kao i od generala Zdravka Jelisavčića, direktora Vojno-obaveštajne agencije.
Slobodan Radovanović, republički javni tužilac i predsednik Komisije, informisao je članove da se desetine ljudi javilo republičkom i okružnom tužilaštvu sa informacijom da „svakako znaju gde je pogubljen i sahranjen Dragoljub Draža Mihailović”.
– Proverićemo ta saznanja – potvrdio je Radovanović. – To će raditi tužioci Ostojić, Dolovac, njihovi zamenici i pomoćnici, zatim upravnik Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu Miladin Gavrilović. Naravno i ja ću im pomoći. Takođe predlažem i podgrupu sastavljenu od istoričara koji bi trebalo da, zajedno sa ljudima iz bezbednosnih agencija, još jednom pročešljaju njihove dokumentacije. To su Momčilo Pavlović (rukovodilac), Miladin Milošević, Bojan Dimitrijević, Kosta Nikolić, Novica Stevanović, Dragan Vlahović i Aleksandar Čotrić. Moramo da ubrzamo rad komisije i što pre obavimo posao – zaključio je Radovanović.
Dragan Vlahović
[objavljeno: 22/05/2009]
