Izvor: Politika, 11.Nov.2013, 12:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi Srbi rođeni su između dva rata
Belezi i podušja braći iz Trnave, Petroniju i Milošu Krsmanoviću, koji su poginuli svaki u svom svetskom ratu
Čačak – Petroniju Krsmanoviću (1893–1915) otadžbina se odužila jednim retkom na spomen-ploči manastira Blagoveštenje u zavičajnoj Trnavi, a srodnici su nedavno, 98 godina posle njegove pogibije, postavili i spomen-ploču na mesnom groblju. Osveštaće je, kažu ako bog da, za dve jeseni, na stogodišnjicu.
– Stric je mobilisan u srpsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vojsku 1913. godine, učestvovao u borbama od Cera do Beograda i hrabrošću zaslužio čin kaplara. Poginuo je u jesen 1915. u Malom Mokrom Lugu, braneći srpsku prestonicu, ali se ne zna tačno mesto. Zato smo spomen-ploču naslonili na stari spomenik njegovog oca Velimira, na groblju u rodnoj Trnavi – kaže za naš list Petronijev sinovac Mihailo Krsmanović (84), penzioner iz Beograda i čitalac „Politike” od 1947. godine.
Srpski kaplar nije dočekao slobodu, nije stigao ni da se oženi pa nema direktnih potomaka ali, evo, porodica čuva sećanje na njegovu službu otačestvu. I na dane kad je momkovao.
– Iz detinjstva nosim priču da je stric Petronije bio jak kao zemlja. Jedared je sišao s Jelice s povećim trupcem na ramenu i bacio ga pored kazana za rakiju od čega je poklopac na lampeku poskočio – pripoveda Mihailo.
Istoga dana kad i spomen–ploču stricu, Mihailo je na trnavskom groblju, zajedno sa sestrom Vidosavom, položio venac na spomenik ocu Milošu (1897–1943), bratu Petronijevom. I Miloš je, još seljače iz Trnave, kao dobrovoljac upao u ratnu oluju, povlačio se sa srpskom vojskom preko Albanije, pa brodom prešao u Francusku, na oporavak.
– Kada je naša vojska počela proboj na Kajmakčalanu dobio je zaduženje da kao kurir javi Stepi Stepanoviću da je front probijen. Ranjen je prilikom povratka u jedinicu i morao je, gladan i povređen, sam da traži ambulantu. To mu je teško palo duši pa je posle rata promenio političko ubeđenje i pristupio Komunističkoj partiji Jugoslavije – kaže Mihailo Krsmanović.
Njegov otac nekako je pregurao Prvi svetski rat, ali Drugi nije. Rodbina prepričava da je Miloša ubila četnička trojka u centru sela, 14. septembra 1943. godine, i na sedam decenija od pogibije donese novo cveće na grob u Trnavi.
Nema srpske kuće bez ratnih uspomena i Krsmanovići su, putujući iz Beograda u selo iz kojeg su potekli, oživeli sećanja na dvojicu predaka, braće koji su poginuli svaki u svom svetskom ratu. Zamisao da se na ovaj način obeleže značajne porodične ličnosti i datumi došla je od preduzetnika iz glavnog grada Srbije, Petronija Krsmanovića (61), Mihailovog sina koji nosi ime po dedi. Petronije mlađi kaže za „Politiku”:
– Našu tešku istoriju jedan pesnik svojevremeno je mudro sažeo u kratku rečenicu: „Svi Srbi rođeni su između dva rata.”
Gvozden Otašević
objavljeno: 11.11.2013.
