Izvor: Politika, 27.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska finansijska kriza, iskustvo Vizantije
Istorijske analogije u odnosima istoka i zapada u ruskom filmu „Propast imperije” koji jedni nazivaju otkrovenjem, a drugi putinovskom propagandom
„Ne smemo zaboraviti da zapad ima svoje strateške interese kojih se nikada neće odreći. Hvala Bogu, mi smo to u Rusiji shvatili. Razumeli ste i vi u Srbiji. Ali to ne znači da se zalažem za neki izolacionizam ili podozriv odnos prema zapadu. Kao hrišćani, pozvani smo da ih volimo i da poštujemo zapadnu kulturu i civilizaciju”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovako govori arhimandrit Tihon (Ševkunov), režiser dokumentarno-igranog filma „Propast imperije – vizantijska lekcija”, koji je sinoć u organizaciji Kraljevskog reda vitezova i PGP RTS-a svečano promovisan u Palati Srbija u Beogradu.
Jedni su ovaj film nazvali otkrovenjem, drugim „zvonom za uzbunu”, a drugi „putinovskom antizapadnom propagandom”. Ali, iguman Sretenskog manastira u Moskvi ne uzbuđuje se zbog negativnih kritika. Kako objašnjava, filmska priča o uzrocima propasti vizantijske imperije napisana je kao partitura u kojoj su „neoliberalni kritičari samo otpevali svoje delove”.
Na primedbu da u prvi plan iskače njegova politička angažovanost, otac Tihon kaže: „To je zato što me interesuju sudbina i budućnost Rusije. Ako istorijsku analogiju ne analiziramo i ne naučimo nešto iz tih lekcija, ponavljaćemo iste greške.”
On tvrdi da film nije rađen kao antizapadni, iako ga je i deo ruske javnosti tako okarakterisao: „Postoje određene istorijske zakonitosti koje važe danas isto kao i pre hiljadu godina. Uz sve poštovanje zapadne civilizacije, ali oni su uvek na Istok gledali kao na svog istorijskog, civilizacijskog, pa i kulturnog konkurenta. Znamo iz istorije da Zapad uvek teži ostvarenju pragmatičnih interesa, dok je mentalni sklop čoveka na istoku Evrope više human i nekako lirski opredeljen. To naravno ne znači da su narodi na zapadu bolji ili gori od nas na istoku. Samo su nešto drugačiji i mi to moramo da shvatimo.”
Film je, osim Rusije, prikazan u Grčkoj, Bugarskoj i u desetak zemalja Latinske i Južne Amerike. Autor kaže da je bio veoma iznenađen kako su njegovo delo prihvatili gledaoci u Južnoj Americi, budući da ne pripadaju krugu zemalja koje baštine vizantijsku tradiciju. „Rekli su: Pa vi govorite o nama i našim sadašnjim problemima. Čak su pojedini katolički sveštenici izjavili da su Brazilci zapravo Vizantinci. Analogno filmu, ono što je Vizantiji bila tadašnja zapadna Evropa oličena u Veneciji ili Đenovi, to su danas za Brazil SAD”, priča otac Tihon.
Nastojatelj Sretenskog manastira smatra da iako mnogi pravoslavni Moskvu nazivaju „Trećim Rimom” današnja Rusija ne želi da bude „Vizantija 21. veka”. Misli da Rusija treba da upravlja sadašnjom teritorijom koju joj je Bog dao i da ne treba ponavljati greške iz vremena sovjetske imperije.
„U duhovnom smislu, istorijski zadatak Rusije je da bude čuvar, a ne neki predvodnik pravoslavnih vrednosti”, dodaje arhimandrit Tihon.
Činjenica je da je Vizantija u toku svog hiljadugodišnjeg postojanja uspešno prebrodila nekoliko onovremenih finansijsko-ekonomskih kriza. Zato autor filma ne brine mnogo zbog sadašnje krize koja ozbiljno potresa ceo svet, pa i Rusiju.
„Pravoslavni u Srbiji i Rusiji su u svojoj istoriji preživeli toliko nevolja pa su opstali. Ne shvatam otkud tolika buka i strah u vezi sa sadašnjim krizom. Tek kada imamo probleme možemo da živimo kao pravi hrišćani. Možda će se nešto lošije živeti u ekonomskom smislu, ali i to će proći pa će opet doći bolje vreme. Apostol Pavle je rekao: ’Vi koji imate bogatstvo budite kao da ga nemate’, zato se ne treba previše brinuti”, kaže arhimandrit Tihon.
Milenko Pešić
[objavljeno: 28/11/2008]
