Izvor: Politika, 06.Avg.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetac od kamena stiže pred svoju zadužbinu
Skulpturu patrijarha Gavrila Rajića Raškovića za manastir Dubnicu od ljutog kamena isklesao zlatiborski vajar Vladimir Mitrović
Užice – Tišinu šuma i proplanaka udaljenog zlatiborskog sela Trnava remete tokom ovog proleća i leta klesarski udarci čekićem u špic koji dubi i oblikuje tvrdi kamen, u spomenik ga pretvarajući. Samouki umetnik Vladimir Mitrović, čije su kamene ptice i do Japana stizale, u svom domaćinstvu upravo privodi kraju izradu kamene skulpture >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << davnašnjeg patrijarha srpskog Gavrila Rajića Raškovića. Ona će uskoro biti postavljena pred obnovljeni manastir Dubnicu u Božetićima između Zlatara i Javora.
– Pravim spomenik svecu patrijarhu Gavrilu u prirodnoj veličini, isklesan od ljutog trnavskog kamena u jednom komadu, teškom oko tri tone, iz ovdašnjeg majdana Klisura. Lik patrijarha je na osnovu autentičnog crteža objavljenog u knjizi autora Dragiše Milosavljevića. Posao sam gotovo završio, još ime da se ukleše. Nije lako bilo klesati ovaj obični kamen, izuzetno tvrd, od koga se parčad katkad neplanirano odvajaju, a gde popravke nema. No radio sam s radošću, jer je reč o velikoj ličnosti. Spomenik će verovatno u ranu jesen da bude postavljen u Dubnici, patrijarhovoj zadužbini – kazuje za naš list Vladimir Mitrović, koji je poslednjih godina već pravio spomenik Hadži Melentiju za manastir Raču, skulpturu pletilje za Zlatibor, a takođe kraju privodi i spomenik za uzvišenje Bijela glava u pograničnom pojasu Srbije i BiH, gde su u jednoj od prvih bitaka u Prvom svetskom ratu u odbranu svojih kuća stali Srbi ovog kraja pred austrougarskim naletom.
O patrijarhu Gavrilu Rajiću Raškoviću(1595–1659), koji je srpsku crkvu predvodio u teškim vremenima ropstva sredinom 17. veka, istorija beleži da je rođen u obližnjem Štitkovu, u plemićkoj porodici Raškovića čiji su prvaci i u tursko vreme sablje pasali. Bio je episkop šumadijski, pa mitropolit smederevski, a za patrijarha srpskog je izabran 1648. na saboru u manastiru Morača. U teškom vremenu svoje snage i autoritet je koristio da poboljša položaj naroda i crkve. Zna se za tri njegove zadužbine: manastiri Kovilje, u Štitkovu i Dubnica u Božetićima. Putovao je u Rusiju s namerom da nagovori ruskog cara da pomogne Srbima u skidanju turskog jarma, nekoliko godina tamo boravio, ali je po povratku u Srbiju oklevetan pa su ga Turci osudili na smrt. Pre pogubljenja, ipak, nudili su mu oprost pod uslovom da se odrekne hrišćanstva i prihvati islam, što je on odbio, pa su ga obesili između dva drveta. Srpska crkva ga je nedavno proglasila za sveca.
Gavrilova zadužbina manastir Dubnica, isprva narodno svetilište koje su osvajači u svojoj mržnji i bezumlju srušili, tri veka je čamio u ruševinama da bi u novije vreme vaskrsnuo: crkva i vernici su ga pre sedam godina, u izgledu nalik izvornom, obnovili. Sada se kamenim spomenikom ktitoru u prirodnoj veličini, po rečima igumana ovog manastira Makarija, ispunjava obaveza potomaka prema patrijarhu Gavrilu, čuvaru vere i ognjišta, sveštenomučeniku, znamenitoj ličnosti Srpske pravoslavne crkve.
O značaju sećanja na patrijarha Gavrila govori i Bosa Rosić, najpoznatiji etnolog ovog kraja, koja kaže da se ta velika ličnost preko ovog spomenika posle mnogih vekova vraća u svoj narod. – A vajar Vlade Mitrović je tu kamenu skulpturu patrijarha sa jevanđeljem u ruci izuzetno uradio, čistu prirodu u svetitelja pretvorio – ističe Bosa.
B. Pejović
objavljeno: 07.08.2014.
